Foto: Agromedia, 2024, sva prava zadržana

Zemljište je jedan od najvažnijih prirodnih resursa. Plodnost zemljišta je jako bitna u biljnoj proizvodnji. Ona predstavlja dinamično stanje različitih fizičkih, hemijskih i bioloških osobina. Mnogo faktora utiče na plodnost zemljišta. Predstavlja podlogu iz koje biljke crpe vodu i mineralne materije, odnosno hranljive  elemente neophodne pre svega za ukorenjavanje, zatim i za rast, razvitak i plodonošenje.

Aktivnošću čoveka dolazi do zbijanja zemljišta, smanjenja organske materije, do poremećaja brojnosti i aktivnosti mikroorganizama, poremećaja vodno-vazdušnog i toplotnog režima, do zaslanjivanja i zakišeljavanja, zagađenja od pesticida i teških metala.

Teški metali utiču na usvajanje i metabolizam neophodnih elemenata. Neki od njih inhibiraju, ne samo usvajanje, već i njihov transport iz korena u nadzemne organe i time utiču na raspodelu elemenata u biljkama. Važno je znati da lako dolazi do osiromašenja zemljišta, posebno pri intenzivnoj proizvodnji, a da se ono sporo obnavlja. Zbog toga je jako bitno da pre samog početka uzgajanja neke biljne kulture uradimo analizu zemljišta.

Prema rečima dipl. ing Milice Milić, u laboratoriji za analizu zemljišta kompanije Agrounik radi se nekoliko analiza čime se sagledava slika plodnosti zemljišta. To omogućava da se proizvođačima pruži preporuka koje đubrivo i u kojoj meri treba da se primeni, čime se zapravo optimizuju troškovi ove agrotehničke mere.

Struktura i tekstura zemljišta, sadržaj lako pristupačnog azota, fosfora i kalijuma

Pre zasnivanja višegodišnjeg zasada, analizom zemljišta trebali bismo dobiti informaciju o kom je tipu zemljišta reč. Kakvog je mehaničkog sastava (teksture) i koji je agregatni sastav (struktura).  Da bismo biljci dali optimalne količine svih elemenata koji su joj potrebni za rast i razvitak, moramo znati koliko kog (biljci pristupačnog) elementa u zemljištu imamo, od kojih su najvažniji azot, fosfor i kalijum.

Ukupni azot

Sadržaj ukupnog azota je jako bitan. Predstavlja procenat zastupljenosti i organskog i neorganskog oblika. Azot u organskom obliku je zastupljen preko 90% u zemljištu i on je biljkama nepristupačan.  Procesima mineralizacije organske materije azot iz organskog oblika prelazi u neorganske oblike koje biljka direktno koristi u ishrani. Ukoliko zemljište pri analizi ima veći sadržaj ukupnog azota, znači da ima veći sadržaj neorganskog  azota i to je onaj azot koji nas zanima, kako bismo pravilno pristupili oplemenjivanju zemljišta.

Humus

Humus je organska materija najznačajnija za plodnost. Ima sposobnost vezivanja hranljivih materija u obliku koji je dostupan biljkama, zbog toga  nam je važno da znamo njegov procenat  zastupljenosti u zemljištu.

pH vrednost i sadržaj CaCO3

pH zemljišta je još jedan, ne manje važan činioc za uspešno uzgajanje biljnih kultura. Koncentracija slobodnih vodonikovih jona u zemljišnom rastvoru određuje reakciju zemljišnog rastvora. Od reakcije zemljišnog rastvora zavisi rastvorljivost mnogih jedinjenja, pa prema tome i mogućnost pojavljivanja pojedinih hranjivih elemenata u rastvoru, što ima direktnog uticaja na mogućnost njihovog usvajanja od strane biljaka. Za voćarstvo je najbolje da je pH zemljišta između 5,5-6,5. Jako kisela zemljišta sa pH  ispod 5,0 vrednosti zahtevaju kalcifikaciju. Pri  izboru mineralnog đubriva voditi računa da li je nosač kalcijum-karbonat, što je često slučaj kod NPK đubriva i to može predstavljati problem ukoliko je zemljište kisele reakcije. S’ toga je bolje primenjivati đubriva kod kojih je nošač zeolit, koji biljkama daje niz prednosti. Jako kisela zemljišta mogu biti toksična, a alkalna blokiraju veliki broj mikroelemenata, ubrzaju mineralizaciju i favorizuju pojavu bolesti. Iz ovoga zaključujemo da je pri analizi zemljišta bitno i odrediti pH vrednost, kao i sadržaj kalcijum-karbonata.

S’ druge strane, gajenjem višegodišnjih kultura, biljke svake godine prinosom iscrpljuju biogene elemente i to je još jedan faktor koji dovodi do osiromašenja zemljišta. Jako je važno jednom do dva puta godišnje raditi analizu zemljišta u postojećem zasadu. Analizom dobijamo neophodne informacije za plan đubrenja, odnosno smanjenje ili povećanje određenih elemenata radi povećanja  prinosa, ali i povećanja kvaliteta samog ploda.  Planskim i optimalnim đubrenjem štedimo novac, ali i održavamo prirodnu plodnost zemljišta koja je našim biljkama neophodna i za naredne vegetacione sezone.

Agrounik u okviru svoje kompanije poseduje laboratoriju za analizu zemljišta. Analize koje se rade  proizvođačima i onim koji to žele postati, daju osnovne informacije o karakteristikama zemljišta koje su neophodne za uspešno uzgajanje bilo voćarskih, ratarskih ili povrtarskih  kultura. Pored toga, možete dobiti i preporuku za primenu odgovarajućih vrsta, formulacija i količina đubriva, iza kojih stoji tim stručnjaka.

Prijavu uzoraka za analizu zemljišta možete uraditi jednostavno klikom na link: https://agrounik.rs/usluge/analiza-zemljista/