Na imanju ratara Šefika Jahića iz mesta Kalesija u Bosni i Hercegovini uverili smo se u rezultate preparata Slavol S i Slavol. Naš domaćin je njima tretirao kukuruz i pšenicu, i kaže da ne postoji bolje folijarno đubrivo od Slavola.
Možda vas zanima
Diplomirani inženjer poljoprivrede, Nikola Jović iz kompanije „Agrounik“, objasnio nam je da je Slavol S tečno mikrobiološko đubrivo i stimulator rasta i da sadrži auksine koji pospešuju rast i razvoj biljaka.
Slavol – za snažniju, zdraviju i zeleniju pšenicu i šećernu repu
„Slavol S koristi se na semenu ratarskih i povrtarskih kultura. Za ratarske kulture najbolje je primenjivati ga u dozi od 250 mililitara za hektarsku normu semena. Rezultati primene Slavola ogledaju se u tome što biljka mnogo brže niče i klija, brže se razvija sistem korena i korenčića, pa su oni znatno jači. Biljka u početnim fazama mnogo bolje napreduje, što je izuzetno važno za njen dalji razvoj“, rekao je Nikola Jović.
Slavol se u usevu kukuruza koristi u dozi od 7 litara po hektaru.
Na delu parcele na kojem je kukuruz tretiran Slavolom S predviđen je i tretman Slavolom. Prvi je već urađen zajedno sa herbicidima. Drugi tretman se preporučuje onda kada poljoprivrednici budu mogli da uđu u kukuruz.
Otkrivamo vam kada bi, kako i zašto trebalo da koristite Slavol u šećernoj repi!
„Slavol sadrži mikroorganizme i auksine. Od mikroorganizama sadrži azotofiksatore i fosformineralizatore, odnosno bakterije koje razlažu organska jedinjenja fosfora“, dodao je Nikola.
Slavol se u usevu kukuruza koristi u dozi od 7 litara po hektaru i to od kada je kukuruz u fazi od 4 pera do poslednjeg ulaska na parcelu.
Saznajte i vi zašto bi mlade povrtarske biljke trebalo da tretirate Slavolom!
„Efekti primene Slavola ogledaju se u tome što se povećava aktivnost korena, što biljka mnogo bolje napreduje, a njena lisna masa je veća. Takođe, ovaj preparat povećava tolerantnost biljke na stresne situacije i povećava njen prinos“, kaže mladi inženjer.
Šefik Jahić iz Kalesije kaže da je na njegovoj parceli pod kukuruzom na površini od oko 5,5 hektara uočljiva značajna razlika između hibrida koji su tretirani Slavolom S i Slavolom i onih koji nisu.
Uverite se i vi u to koliko dobra donosi upotreba Slavola u ratarskim kulturama!
„Prezadovoljan sam rezultatima, a možete i sami da se uverite u njih. Tretirao sam ove godine i pšenicu Slavolom i zaista se primećuje velika razlika u poređenju sa onom pšenicom koja nije tretirana. Seme koje sam tretirao Slavolom S i Slavolom folijarnim đubrivom niklo je bar tri dana ranije. Posle folijarne prihrane osetila se još veća razlika. Zato mislim da trenutno ne postoji bolje folijarno đubrivo od Slavola“, zaključio je Šefik Jahić iz Kalesije.
Sagovornici:
Dipl. inž. Nikola Jović, „Agrounik“
Šefik Jahić, ratar iz Kalesije
Komentari