Više to nisu psi sada se dronovi najbolji prijatelji farmera! Za samo nekoliko godina došlo je do značajnog porasta upotrebe bespilotnih letelica u poljoprivredi. Njihova popularnost je globalno porasla, jer države u sve većem broju dozvoljavaju firmama da koriste dronove kao sredstvo za zaštitu useva.
Ima smisla koristiti ove bespilotne letelice za nanošenje raspršivača – oni mogu biti upotebljeni na zasejnim poljima sa visokim zasadima kroz koja se nijedna mašina ne može normalno kretati, lete brzo na tačne lokacije kako bi precizno tretirali ciljno područje i unapred su programirani tako da se “znaju” svoj put kojim se kreću.
Nedavne promene propisa u mnogim zemljama, po svoj prilici će doneti veću primenu dronova u poljoprivredi širom sveta.
U zemljama sa razvijenom poljoprivredom prskanje dronom iz vazduha zaokružuje proces preciznog uzgajanja. Prvo se vrši daljinsko nadgledanje targetiranih područja koja treba da budu tretirana a potom sledi primena na unapred programiranoj ruti. A to se ne može postići samo upravljanjem na daljinu, već i zaista autonomno, dronovima.
Možda vas zanima
Velike koristi za poljoprivrednike u zemljama koje razvijaju poljoprivredu
Dronovi mogu biti takođe od velike koristi poljoprivrednicima u zemljama u kojima je poljoprivreda u razvoju. Na primer, u zemljama kao što su Kina i Indija, poljoprivrednicima je omogućeno da sa ručnih alata, pređu direktno na primenu ovih bespilotnih letelica, preskačući mašine koje rade sa zemlje. U isto vreme dronovi su precizniji kada je u pitanju vreme prskanja, smanjuju potrebu za kvalifikovanom radnom snagom. Takođe, i radnici koji su upotrebljavali ručne prskalice, manje su izloženi štetnim pesticidima.
Smanjivanje prekomerne upotrebe
Dronovi predstavljaju značajan segment u okviru ciljeva kineske vlade da koristi napredne tehnologije za modernizaciju svoje poljoprivredne proizvodnje i da pomogne u borbi protiv prekomerne upotrebe hemikalija u zemlji. Izveštaj FAO-a i Svetske banke pokazuje da je količina pesticida koje Kina koristi trostruko veća od SAD-a po hektaru zemlje.
Nedostatak regulative usporava uvođenje u upotrebu dronova za prskanje
Širom sveta nedostatak propisa usporava širu upotrebu dronova na farmama. To se odnosi na zastarelu regulativu ili na zabranu primene iz vazduha, kao što je u EU. Iako mnoge zemlje pokrivaju ovu oblast uključivanjem upotrebe bespilotnih letelica u zakonodavstvo o civilnom vazduhoplovstvu, poteškoću predstavlja poštovanje propisa o raspršivanju. U mnogim zemljama primena hemikalija je strogo kontrolisana i u većini slučajeva će zbog toga biti neophodna izmena dozvoljenih razloga za upotrebu ovih proizvoda.
Primena dronova takođe će morati da bude u skladu sa lokalnim propisima. Na primer, u Holandiji prskanje je redukovano 75% jer dizne na prskalicama ispuštaju sitnije kapi. Trenutno, u zemljama sa razvijenom poljoprivredom, razvoj poljoprivredne opreme za primenu sa zemlje usredsređen je na smanjenje rasipanja hemikalija i povećanje preciznosti.
Pravila prskanja dronovima razlikuju se širom sveta
Ograničenja upotrebe i strogosti propisa u vezi sa prskanjem dronovima variraju od države do države, u zavisnosti od vrste poljoprivrede i da li su zemlje sa razvijenom ili poljoprivredom u razvoju.
Ovu tvrdnju najbolje ilustruju tri najveće svetske ekonomije, SAD, EU i Kina. Prvo EU. U svim zemljama članicama primena prskanja iz vazduja, uključujući i dronove, u potpunosti je zabranjena. Vode se razgovori između poljoprivrednih i industrijskih udruženja i vlada, ali većina stručnjaka predviđa da je malo verovatno da će zabrana biti ukinuta u bliskoj budućnosti.
U SAD je prskanje dronovima dozvoljeno u mnogim državama, gde piloti moraju da poštuju stroga operativna pravila Savezne uprave SAD za vazduhoplovstvo, kao i posebne zahteve za prskanje iz vazduha.
U 2018. godini Kina je uvela nove propise za komercijalne operacije ovih bespilotnih letlica težim od 25 kg. Prema istim propisima, piloti će takođe morati da prođu obuku klase V – zaštita useva.
Istraživanje širom Afrike u 2016. godini otkrilo je da 73% od 79 zemalja nije imalo nikakvu regulaciju ove oblasti, 19% je imalo neke propise, dok preostalih 8% je bilo u procesu formulacije pravila
Upotreba Drona “raste” da bi se povećala produktivnost
Veličina i nosivost popularnih poljoprivrednih bespilotnih letelica definitivno utiče na njihove performanse. Dimenzije dronova su često određene lokalnim propisima, s tim što mnoge zemlje daju različite stepene „dozvole za rad“ u zavisnosti od težine, često samo onim dronovima koji su do samo 25 kg težine.
Za operatere koji su voljni uložiti u potrebnu obuku i sertifikaciju potrebnu za bespilotne letelice većeg kapaciteta, sada raste izbor dodatnih delova za teret. Nedavni primer je partnerstvo izraelske vazduhoplovne kompanije Tactical Robotics koja sa kompanijom Adama na projektu razvoja poljoprivredne verzije bespilotne letelice Kormorant. Ovaj dron ima dva unutrašnja rotora koja omogućavaju vertikalno poletanje i sletanje, a pokreće ga motor od 977ks. Kapacitet nosivosti iznosi 500kg (764kg uključujući gorivo) i može leteti 2,6 sati sa opterećenjem od 300kg.
Još puno toga da se nauči o vazdušnom prskanju dronovima
Prskanje dronovima brzo se proširilo svetom, a nezavisna istraživanja pokušavaju da prikupe podatke u pogledu efikasnosti, pokrivenosti, taloženja i naročito nanošenja. Trenutno modelovanje nanošenja hemikalija (za druge primene iz vazduha) ne uzima u obzir činjenicu da su bespilotne letelice opremljene sa četiri do osam rotora. Protok vazduha oko dronova je vrlo složen, jer se rotori okreću u suprotnim smerovima i različitim brzinama i uglovima. Istovremeno će prskanje biti pogoršano kretanjem drona kroz vazduh, njegovom brzinom i bilo kakvim vetrom.
U SAD-u su istraživači nedavno razmotrili sposobnost postojećih algoritama za modeliranje raspršivanja da predvide odstupanje i taloženje raspršivača koje ispušta krilo drona pri rotiranju. Da bi to postigli, kombinovali su dva modela prskanja koji trenutno koriste regulatori – CHARM, provereni model protoka vazduha za helikoptere i AgDISP, provereni model taloženja raspršivača. „Važno je napomenuti da ova studija nema za cilj da donese presudu o odbacivanju dronova, već da proceni mogućnosti modela“, objašnjava Volf. „Međutim, uključuje i neka važna zapažanja.“
Prvo: „Čini se da blizina zemlje i / ili brzina leta i / ili povremeni bočni vetar mogu dovesti do toga da se ispušteni sprej spusti iznad drona, stvarajući značajnu količinu spreja u vazduhu.“ Na drugom mestu u izveštaju stoji: „Potencijalna složenost traga koji ostavlja letelica, tj. uticaj više lopatica rotora, rezultat je slučajnosti. Ono što je posebno kritično je da se razume obrazac i ponašanje višestrukog zaokretanja rotora i njegova moguća sposobnost spuštanja kapljica spreja, efekat koji nije prisutan kod helikoptera zbog visine na kojoj lete, brzine leta i položaja prskalice.
„Izgleda da je potrebno još dosta istraživanja da bi se potpuno razumeli uslovi u kojima će bespilotne letelice imati više ili manje potencijala za prskanje. Iako ne znamo veličinu kapljice koja se stvara, neke od vrednosti “odlaganja u vazduhu” i “taloženja niz vetar” (u CHARM – AgDISP modelima) su zaista visoke”, komentariše Volf.
Izvor: Fututrefarming.com
Komentari