Tokom prethodnih godina utvrđeno je prisustvo Drosophila suzukii u našoj zemlji, protiv koje za sada nema leka, a može da pričini ogromne štete. Pošto je u pitanju nova, introdukovana vrsta kod nas, domaći naziv za ovu mušicu ne postoji pa se uslovno koristi ime „azijska mušica“. Prema rečima Jovana Krndije, stručnog savetnika u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Kragujevcu, u pitanju je invazivna vrsta poreklom iz Azije, koja se proširila i na druge delove sveta.
Možda vas zanima
Danas je prisutna u više zemalja Evrope i Severne Amerike. Glavni put širenja je trgovina poljoprivrednim proizvodima u kojima ovaj patogen parazitira, a to su plodovi različitih voćnih vrsta, poput maline, kupine, jagode, breskve, grožđa, trešnje, šljive.
Zaštitite voćke u fazi cvetanja – Rešite se rutave bube
„Širok je krug domaćina ovog patogena i suzbijanje štetočine je otežano. Druga činjenica koja ograničava zaštitu jeste veliki broj generacija u toku godine. U toku godine u povoljnim uslovima daje i 15 generacija. Za razliku od većine Drosophila vrsta, ova parazitira u plodovima voća dok je ono još na biljci“, objašnjava Jovan Krndija.
„Zahvaljujući svojoj snažnoj testerastoj legalici kojom zaseca epidermis ploda, polaže jaja u unutrašnjost iz kojih se razvijaju larve. One se dalje hrane sadržajem ploda, a iz njih se najposle razvijaju lutke, koje mogu biti ili unutar ili na površini ploda. Na kraju ciklusa pojavljuje se imago koji prezimi“, dodaje Krndija.
Za razliku od većine Drosophila vrsta, ova parazitira u plodovima voća dok je ono još na biljci.
Prema rečima ovog stručnjaka, jedna ženka mušice može da položi od jednog do tri jajeta na jednom mestu, ali kako jedan plod može posetiti više ženki, u jednom ploda može se izleći i do 70 jedinki. Reprodukcioni ciklus je veoma kratak i varira između jedne i dve nedelje, u zavisnosti od uslova sredine, što znači da samo jedan par može da produkuje stotine jedinki u potomstvu za samo nekoliko nedelja.
„Kada se ovako veliki reprodukcioni potencijal uzme u obzir zajedno sa razvijenom svetskom trgovinom kojom se ovaj parazit intenzivno širi, kao i sa velikim brojem generacija koje razvija tokom godine, onda postaje jasno da je po sredi potencijalno veoma opasna štetočina, čiji uticaj na poljoprivredu naše zemlje ne može da se potceni. Problem je takođe da parazitira na gotovo svim voćnim vrstama koje su od ekonomskog značaja. Osim direktnih šteta koje nastaju ishranom unutar ploda, postoje i indirektne štete zbog pojave sekundarnih parazita, gljivica i bakterija, koje uzrokuju trulež. Na pojedinim parcelama pod breskvom u SAD pričinjena je stoprocentna šteta“, navodi Krndija.
Kako da uspešno pobedite moniliju u vašem voćnjaku
Azijska voćna mušica preferira područja visoke vlažnosti i umerene temperature, odnosno umereno-kontinentalni klimat kakav vlada na našim prostorima. Može se očekivati dalja adaptacija ovog parazita u našim uslovima, pogotovo jer hladna zima nema veći uticaj na stepen preživljavanja insekta.
Reprodukcioni ciklus je veoma kratak i varira između jedne i dve nedelje, što znači da samo jedan par može da produkuje stotine jedinki u potomstvu za samo nekoliko nedelja.
„Naši poljoprivredni proizvođači po izgledu teško mogu da razlikuju ovu vrstu od ostalih voćnih mušica koje su odomaćene na našem terenu, poput vinske mušice. Pouzdana identifikacija moguća je samo u laboratorijskim uslovima, i to naročito na osnovu specifično građene testeraste legalice, koja je upadljivo razlikuje od ostalih vrsta istog roda. Upravo zbog takve građe ona je u stanju da polaže jaja u zreo plod tokom vegetacije, što nije svojstveno za neke druge vrste. Ipak, najpouzdanija identifikacija njenog prisustva je PCR metodom“, kaže Jovan Krndija.
Upravo zbog činjenice da štete pričinjava neposredno pred berbu, zaštita hemijskim sredstvima zbog trajanja karence je isključena, a način života larve koji se odvija unutar ploda takođe onemogućava hemijsku primenu. Osim toga, primena feromona i feromonskih klopki nije moguća, jer ova vrsta ne produkuje seksualne feromone kojima privlači jedinke iste vrste tokom parenja. Zbog toga se akcenat daje na higijenskim merama koje preventivno mogu uticati na ograničenje populacije ovih insekata.
Stručnjaci savetuju kako da zalečite voće koje su oštetili kiša i grad!
„Tu spadaju orezivanje i uklanjanje infestiranih plodova. Mnogo nade se polaže u mogućnost biološke kontrole korišćenjem parazitne osice iz roda Phaenopria. Ipak, za sada nije do kraja poznata biologija ovog parazita, niti sa sigurnošću možemo da tvrdimo kako će se ponašati u agroekološkim uslovima naše zemlje“, navodi kragujevački stručnjak.
Najpouzdanija identifikacija prisustva azijske mušice je PCR metodom.
U godinama koje slede biće potrebno da se praćenjem ustanovi prisustvo, visina populacije i biološke tačke ove štetočine s ciljem da se na kraju konstruiše biološki model i eventualno sistem zaštite, u zavisnosti od ponašanja i prilagođavanja ove vrste u novoj sredini.
Na pitanje kako da se naši voćari koliko-toliko zaštite od ove štetočine koja plodove bukvalno pretvara u običnu kašu, on savetuje: „Masovno izlovljavanje putem lovnih klopki trenutno je suštinski jedini način za kontrolu njene brojnosti, ali i praćenje njene populacije. Našim voćarima se može savetovati postavljanje klopki koje sami mogu da naprave od plastičnih flaša, na kojima se napravi nekoliko rupica, prečnika oko 4 milimetra, i u koje se sipa atraktant, najčešće je to jabukovo sirće i male količine svežeg kvasca. Klopke se postavljaju u krošnje drveća, u senku, na visinu od 1,8 metara.“
Sagovornik: dipl. ing. Jovan Krndija
Foto: Biljana Nenković
Komentari