Vilina kosica ili Cuscuta spp. je parazitna biljka koja može napraviti velike probleme u zasadima lucerke i deteline.
Možda vas zanima
Seme viline kosice zadržava klijavost od 10-40 godina, tako da velika količina ovog semena ostaje na zaraženim parcelama. Seme mogu prenositi ptice, oruđa prilikom obrade, stajnjak, korovi koji se javljaju oko parcela i druge gajene biljke koje napada ovaj parazit.
Na našem području su najštetnije dve vrste: krupnozrna i sitnozrna. Krupnozrna za svoj razvoj zahteva više svetlosti, pa se zbog toga nalazi na srednjim i vršnim, a veoma retko na prizemnim delovima biljke. Stablo je zadebljalo žućkaste boje, seme klija tokom cele vegetacije. Za dva do tri dana se prihvata za biljku domaćina. Sitnozrna obrazuje mnogobrojna stabla na zaraženim biljkama, končasta je i spušta se do zemlje i obrazuje gust pokrivač, pa ostaju na biljkama domaćinima i njihovo suzbijanje je prilikom kosidbe teže.
Delovi stabljike viline kosice ostaju vitalni tokom blage zime na korenovom vratu lucerke ili deteline, pošto ove biljke uvlače korenov vrat u zemlju tokom zime da bi se zaštitile od izmrzavanja, tako se i delovi stabla viline kosice štite pošto se nalaze obavijeni oko korenovog vrata. Sa pojavom toplih dana u proleće, na korenovom vratu se obrazuje gust splet od stabla viline kosice koja ubrzo počinju da se granaju.
Najefikasnija mera suzbijanja je setva čistog deklarisanog semena, zatim hemijsko suzbijanje. Površine koje su bile zakorovljene vilinom kosicom i gde postoji verovatnoća da je zemljište ostalo u zemljištu i nije klijalo, ne bi trebalo koristiti za setvu narednih 4-5 godina.
Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe
Autor: Dipl. inž. Sandra Miletaković
Komentari