Korovi su biljke koje samoniklo rastu tamo gde su nepoželjne, odnosno u agroekosistemima. Neke korovske biljke mogu biti veoma dekorativne, lekovite, pa čak i jestive. Međutim, bez obzira na to, korovi su nepoželjni jer gajenim biljkama oduzimaju prostor, vodu, minerale iz đubriva, pa i svetlost. Zato se poljoprivrednici trude da ih eliminišu, pružajući tako usevima veću šansu za dobar prinos.

Šta je to prag štetnosti korova?

Korovi se smatraju nepoželjnim vrstama upravo zato što njihovo prisustvo dovodi do smanjenja prinosa useva. Međutim, efekat korova na prinos zavisi od zastupljenosti korova na parceli, tako da se može desiti da su na njivi prisutni korovi u toliko maloj brojnosti da se to ne odražava na prinos. U tom slučaju njihovo suzbijanje nije ekonomski opravdano. Prema tome, korove treba suzbijati samo ako su dostigli brojnost koja može da ugrozi prinos useva, a upravo ta brojnost biljaka predstavlja tzv. prag štetnosti. Koliki broj biljaka po jedinici površine predstavlja prag štetnosti zavisi od vrste korova, vrste useva, cilja biljne proizvodnje i raznih drugih pratećih faktora (rasporeda korovskih u odnosu na gajene biljke, robusnosti korova, vremena nicanja korova i useva, meteoroloških prilika). Ipak, ovaj prag najviše zavisi od toga koja korovska vrsta je u pitanju, tj. kakve sau njene karakteristike. Tako npr. neke procene su da je prag štetnosti korovske vrste broćika (Galium aparine) u pšenici 1 biljka po m2 , dok je za vrstu mišji repak (Alopecurus myosuroides) utvrđeno da prag štetnosti iznosi preko 30 biljaka ove vrste po m2. U našim uslovima prag štetnosti korovske vrste abutilon (Abutilon theophrasti), kada ove biljke rastu u redu kukuruza, izosi od jedne biljke po m dužnom do jedne biljke na 2 m dužine reda kukuruza, što zavisi od meteoroloških uslova.

Šta je kritični period za suzbijanje korova?

Kako bi se postigao željeni efekat u suzbijanju korova, odnosno sprečilo smanjenje prinosa useva usled zakorovljenosti, nije dovoljno samo primeniti mere suzbijanja, već je neophodno da se to suzbijanje obavi u pravom trenutku. Ako previše poranimo sa izvođenjem bilo agrotehničkih ili hemijskih mera, velika je verovatnoća da će doći do naknadnog nicanja korova, pri čemu korovi koji niknu nakon obavljenih mera suzbijanja mogu naneti ozbiljne štete usevu. S druge strane, ako okasnimo sa suzbijanjem korovi će već napraviti štetu usevu, tako da njihovo zakasnelo suzbijanje neće imati efekta. Pravi momenat za suzbinaje korova definiše se kao kritični period za suzbijanje korova, a to je period u životnom ciklusu useva u kome je neophodno obaviti suzbijanje korova kako bi se izbegle negativne posledice njihovog prisustva po prinos useva. Ne može se generalno reći kada je taj period, usled toga što njegov početak, kraj i dužina trajanja zavise od brojnih faktora: useva, vrsta i brojnosti prisutnih korova, primene zemljišnih herbicida, tehnologije gajenja useva, vremenskih prilika itd. Međutim, kada je taj period, može se proceniti za svaki konkretni slučaj sagledavanjem svih činilaca koji utiču na početak i trajanje kritičnog perioda, a uzimajući u obzir saznanja o kritičnom periodu koji je procenjen za konkretne useve i meteorološke uslove.

Kako se postiže iznurivanje korova?

Iznurivanje korova podrazumeva višekratno uništavanje nadzemnih delova višegodišnjih biljaka primenom bilo koje agrotehničke mere (zaoravanje strništa, kultiviranje, frezovanje, okopavanje…). Zahvaljujući regenerativnoj sposobnosti podzemnih organa (korenova i rizoma) dolazi do obnavljanja uništenih nadzemnih delova biljaka, pri čemu se troše rezervne hranljive materije uskladištene u ovim organima. Što se veći broj puta primeni neka od navedenih mera, to će sadržaj ovih materija biti više smanjen. Kada se tako iznureni podzemni organi izbace na površinu zemljišta prilikom dubokog jesenjeg oranja veća je verovatnoća da će izmrznuti na niskim temperaturama, nego ako nije bilo iznurivanja. Da li će doći do njihovog izmrzavanja zavisi od temperatura koje vladaju tokom zimskog perioda, ali je za izmrzavanje organa koji nisu iznureni potrebna znatno niža temperatura u toku zimskih meseci. Naime, kod iznurenih podzemnih organa sadržaj osmotski aktivnih materija u ćelijskom soku je niži, pa je za njegovo zamrzavanje potrebna manje niska temperatura nego u slučaju kada je koncentracija osmotski aktivnih materija visoka. Ako nakon izbacivanja usitnjenih podzemnih ornaga na površinu zemljišta nasupi dovoljno niska temperatura doći će do zaleđavanja ćelijskog soka i pucanja ćelija, a time i do propadanja ovih organa. S obzirom da su u našem podneblju zime u poslednje vreme sve toplije, ova mera sve više dobija na značaju.

Šta treba uraditi da bi se sprečila pojava rezistentnosti korova na herbicide?

Postoji čitav niz mera koje se mogu preporučiti kao deo antirezistentne strategije, čija primena treba da spreči ili bar odloži (uspori) pojavu rezistentnosti korova na herbicide. Najvažnije mere za sprečavanje i usporavanje pojave rezistentnosti su: izbegavanje gajenja useva u monokulturi, suzbijanje korova na obradivim površinama u skladu sa principima integralne zaštite, rotacija herbicida (korišćenje herbicida iz različitih hemijskih grupa), primena dvojnih ili trojnih kombinacija herbicida sa različitim mehanizmom delovanja, pravilan postupak primene herbicida (doze, rokovi primene i karence), vođenje računa o sinergističkim efektima kod primene različitih pesticida (npr. herbicid-insekticid), primena najefikasnijih herbicida za datu varijantu, ograničavanje širenja semena rezistentnih biotipova, redukcija rezervi semena u zemljištu, izbegavanje redukovane obrade zemljišta, korišćenje herbicida sa kratkom perzistentnošću i dr. Međutim, i ako se preduzmu sve napred navedene mere, to ne znači da nikada neće doći do pojave rezistentnosti, jer neke od ovih mera mogu da ispolje neočekivane efekte. Npr. rotacija herbicida i korišćenje njihovih mešavina može dovesti do razvoja višestruke (multiple) rezistentnosti. Takođe, jedno od mogućih rešenja za efikasno suzbijanje rezistentnih korova, gajenje useva tolerantnih na određene herbicide, može dovesti do nastanka novih rezistentnih populacija njima srodnih korova usled njihovog međusobnog spontanog ukrštanja.

Izvor. POLJOPRIVREDNE MOZGALICE 1000 ZAŠTO, 1001 ZATO, Univerzite u Beogradu – Poljoprivredni fakultet