Kod planiranja strategije za borbu protiv korova nikako ne treba isključiti herbicide za primenu posle setve a pre nicanja, pogotovo ako su parcele zaražene velikom populacijom korova koji mogu dovesti u pitanje razvoj mladih biljaka. Naime, usevi su i najosetljiviji na prisustvo korova u ovom periodu. Istovremeno, oslanjanje samo na ove herbicide je rizično jer njihovo delovanje zavisi od mnogo faktora pa pojedinih godina može biti slabije od očekivanog.

Možda vas zanima

Kako se rešiti smrdibuba bez pesticida

Zaštita bilja

08/08/2023

Komorač, mak ili tanka žica – Evo kako da oterate PUŽEVE GOLAĆE

Zaštita bilja

22/05/2024

Lisne vaši uništavaju gotovo sve biljke: Rešite ih se na prirodan i efikasan način

Zaštita bilja

21/05/2024

Dugogodišnja ispitivanja ali i praksa pokazale su niz prednosti primene takozvane zemljišne hemije, odnosno pre-em (posle setve, a pre nicanja) herbicida kao što su:

• drugačiji mehanizam delovanja od post-em herbicida (posle nicanja);
• nema pritiska korova na mlade biljke gajenog useva odnosno kompeticije gajenog useva i korovske biljke;
• oslobađaju mehanizaciju u periodu kada se primenjuje u drugim usevima i
• kod nekih useva predstavljaju jedino rešenje za neke korove ili jedini moguć izbor preparata.

Naravno, pre izbora strategije suzbijanja korova u pojedinim usevima mora se voditi računa o:

• poznavanje parcele odnosno koji su korovi prisutni i u kojoj brojnosti;
• prema dubini obrade, ako je moguće proceniti dubinu na kojoj su korovi;
• poznavati herbicide koji se primenjuju odnosno rastvorljivost, isparljivost, perzistentnost i
• poznavanje osobina zemljišta, fizičke osobine, hemijske osobine, sadržaj organske materije.

Faktori koji utiču na efikasnost pre-em herbicida su brojni, a najvažniji su:

• interakcija između rastvorljivosti herbicida i vezivanja na čestice gline i organske materije u zemljištu;
• količina padavin i
• primenjena doza.

Takođe, na efikasnost primenjenih zemljišnih herbicida često utiču činioci koji mogu delovati na razgradnju herbicida, kao što su:

• • fotodegradacija koja nastaje hemijskom reakcijom pod uticajem sunčeve svetlosti pri čemu dolazi do razgradnje herbicida. Česta je u godinama sa sušnim prolećem, a razgradnja nastaje usled delovanja UV zračenja.
  • isparavanje jer neki herbicidi imaju izraženo isparavanje nakon primene, pri čemu se njihova efikasnost smanjuje ukoliko ubrzo nakon primene ne padne kiša. Te i takve herbicide bi trebali biti uneti u zemljište inkorporacijom. Isparljivost zavisi od pritiska pare preparata i što je ona veća i isparljivost je veća. Ako su vrednosti pritiska pare preko 1mPa preparat se smatra isparljivim i trebalo bi raditi inkorporaciju pogotovo ako skoro nakon primene neće pasti kiša.

Tabela 1. Uporedni prikaz vrednosti pritiska pare kod najčešće primenjivanih pre-em herbicida

• • rastvorljivost jer većina pre-em herbicida deluje preko korena. Da bi ih biljka usvojila moraju biti u zemljišnom rastvoru što zavisi od njihove rastvorljivosti u vodi, koja ako je jako velika dovodi do ispiranja preparata u dublje slojeve što može dovesti do problema jer jake kiše mogu da ih speru u zonu korena gajene biljke i dovedu do fitotoksije.

Ako je rastvorljivost slaba preparat ostaje na površini i tu spadaju uglavnom herbicidi koji deluju na ponike i primarno se usvajaju listom i izdankom a slabije se usvajaju korenom (npr. Pendimetalin). Slaba rastvorljivost je ispod 49 mg/l, srednje rastvorljivi herbicidi 50-500 mg/l, jako rastvorljivi preparati preko 501 mg/l.

Tabela 2. Uporedni prikaz vrednosti rastvorljivosti kod najčešće primenjivanih pre-em herbicida

• • adsorpcija zavisi od osobina samog zemljišta i herbicida. Veći sadržaj gline i organske materije dovodi do većeg vezivanja i slabog ispiranja herbicida. Reakcija pHh zemljišta takođe može imati snažan uticaj na adsorpciju herbicida, npr. na nižim pH imidazolinoni se znatno jače vežu nego u neutralnim ili alkalnim zemljištima.

Koeficijent adsorpcije (koc) vrednosti preko 4000 označavaju herbicide nepokretne u zemljištu, 500 do 4000 slabo pokretne, 75 do 500 srednje pokretne, 15 do 75 pokretne i ispod 15 jako pokretne u zemljištu.

Tabela 3. Uporedni prikaz vrednosti koeficijenta adsorpcije kod najčešće primenjivanih pre-em herbicida

• • razgradnja, jer kada dospeju u zemljište, herbicidi se razgrađuju ili mikrobiološki ili hemijskim procesima (hidrolizom). Kod velikog broja zemljišnih herbicida mikrobiološka razgradnja je glavni način razgradnje. Zavisno od temperature, vlage i sadržaja kiseonika zavisi razvoj mikroorganizama tako da u sušnim uslovima herbicidi mogu biti znatno perzistentniji nego u vlažnim godinama. Hemijski način razgradnje je zastupljen kod sulfonilurea i triazina i takođe zavisi od vlage, temperature i pH zemljišta. Kako se herbicid u rastvoru razgrađuje vezani deo za zemljišne čestice prelazi u rastvor i njegova razgradnja počinje. Za većinu zemljišnih herbicida važi da ne gube u efikasnosti na površini zemljišta 7 – 10 dana bez kiše, neki preparati duže, a neki kraće.

Perzistentnost herbicida se označava sa vrednostima DT50 i označava period u danima potrebnih da se razgradi 50% herbicida u zemljištu. Vrednost preko 100 DT50 označava veliku perzistentnost, 30-100 srednju, a DT50 0-30 neperzistentni preparati.

Tabela 4. Uporedni prikaz vrednosti perzistentnosti kod najčešće primenjivanih pre-em herbicida

Teško je uklopiti sve faktore koji utiču na primenu zemljišne hemije da budu idealni, kao što se i pojedini preparati različito ponašaju na različitim zemljištima i različitim vremenskim uslovima. Poznavanje osobina samih preparata i njihovih aktivnih materija nam može pomoći u odabiru odgovarajućih herbicida za naše potrebe u konkretnim slučajevima na našoj parceli.