Radi smanjenja upotrebe herbicida i ekonomičnije rane proizvodnje povrća poslednjih godina intenzivirano je malčiranje povrća. To je stara agrotehnička mera koja doprinosi boljem očuvanju zemljišne vlage, znatno povećava temperaturu zemljišta, sprečava pojavu korova, što doprinosi većoj produktivnosti biljaka.
Možda vas zanima
Malčiranje je značajno sa aspekta proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane, ne samo što isključuje upotrebu herbicida, već i zbog manje relativne vlažnosti vazduha, smanjenja biljnih bolesti, čime se redukuje i upotreba fungicida. Malč materijal smanjuje ispiranje nitrita u dublje slojeve, što doprinosi boljem iskorišćavanju azotnih đubriva i smanjuje mogućnost zagađenja vodenih tokova azotom.
U intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji povrća malčiranje se masovno koristi!
Malčiranje je nastalo kao preneto zapažanje iz prirode, koja je na najbolji način odredila uslove života, i gde mi primećujemo da ne postoji golo zemljište, osim ako nije pod lošim uticajem čoveka ili nekih nepovoljnih prirodnih faktora. Golo zemljište je izloženo različitim jako nepovoljnim uslovima, sunčevi zraci ga jako isušuju, vetrovi odnose gornje slojeve, koji su najbogatiji humusom, kiša takođe ispira humus, ali i razara gornji sloj i strukturu zemljišta. Pod tim i drugim nepovoljnim uslovima se stvara kora na zemljištu, nepropusna za vazduh, i mraz zahvata duboke slojeve zemljišta, što se jako nepovoljno odražava i na narednu proizvodnu godinu.
Kompost nastaje direktno u zemljištu pod malčom!
Zemljište prekriveno malč materijalom je idealno stanište za različite vrste insekata i ostale životinje koje konstantno buškaju zemljište i unose organsku materiju, te tako stvaraju kompost direktno u zemljištu. Još jedna direktna korist od zemljišta koje je prekriveno malčom je bujniji razvoj biljaka na ovakvim podlogama. Povećana aktivnost ispod površine zemljišta je prirodni izvor ugljenične kiseline, koju proizvode različiti mikroorganizmi, a biljke je upijaju sitnim otvorima na naličju lišća. Tako se povećava količina ugljenih hidrata u samoj biljci, a time je i porast i bujnost biljaka veća.
I organski i sintetički materijali se koriste za malčiranje!
Najčešći materijali za malčiranje su kora četinara i nekih lišćara, iglice četinara, otkos trave, treset, kompost, slama, piljevina, ali i sintetička folija.
Organska materija ima prednost za malčovanje nad sintetičkim biorazgradivim folijama. Veliku primenu imaju i prethodni usevi – usevi koji se usejavaju i čine takozvani zeleni malč. Preporuka istraživača je da se isprobava malčovanje sa različitim dostupnim organskim materijama i da se prate rezultati, jer se mogu postići iznenađujuće kombinacije koje daju odlične rezultate. I samoniklo bilje daje odlične rezultate. Odlični rezultati se postižu ako se mišjakinja, koja se inače smatra za opasnu korovsku biljku, ostavi da od jeseni do proleća prekrije parcelu. Ona će sačuvati sva fizičko-hemijska svojstva zemljišta.
Dešava se u praksi da ipak ispod crne folije nikne korov!
Ako se primenjuje malčovanje običnom crnom folijom, prinos se povećava za 25-50%. Ta crna folija se često koristi kod uzgoja jagode. Ona štiti tlo od isparavanja i zadržava toplinu, ali ne propušta vlagu iz spoljne sredine, a takođe onemogućava cirkulaciju vazduha. Dešava se u praksi da ipak ispod crne folije nikne korov, koji posle izlazi kroz otvor za biljke. Postoje i perforirane folije koje omogućavaju bolju regulaciju vlage i vazduha. Procenat se povećava ako se koristi živi malč: ovas, grahorica, raž, crvena detelina i drugi usevi.
Smanjuje se ukupna količina herbicida!
Tamo gde je primenjeno malčiranje nicanje korova se odlaže za oko 4 sedmice pa se u tom slučaju koriste samo selektivni herbicidi. Time se smanjuje ukupna količina herbicida u proizvodnji, ne koriste se herbicidi koji se unose u zemljište, čime se izbegava kontaminacija zemljišta i podzemnih voda, te se vezana hraniva vraćaju biljkama.
Insekti prerađuju lišće i tako stvaraju nov sloj humusa!
Malč treba posuti na obrađeno zemljište pre nego što dođe do isušivanja, a neophodno ga je i često dodavati, jer se razlaže velikom brzinom, a i insekti ga odnose pod površinski sloj zemljišta i ostavljaju golo tlo. Praksa pokazuje da u jesen ne treba ni sklanjati lišće sa površine zemljišta, jer će i njega insekti preraditi i tako stvoriti nov sloj humusa.
Nedostatak malča se ispoljava kada je godina izuzetno vlažna, jer se u tim uslovima puževi namnože, i pričinjavaju veliku štetu, pa je u tim uslovima rešenje da se malčira u tankom sloju samo na teškim zemljištima. Izuzev toga, koristi su velike.
Komentari