Kletox, Floyd i Targa – super trio koji donosi dobitak

Kletox, Floyd i Targa – super trio koji donosi dobitak

Priča sa divljim sirkom (Sorghum halepense), a posebno rizomskim, jako je dugačka i komplikovana. Da bismo se bolje upoznali sa njim, neophodno ga je sagledati iz više aspekata. Na prvom mestu, to podrazumeva upoznavanje sa njegovim morfološkim osobinama, kao i na koji način se održava u prirodi. Tek nakon toga možemo početi sa razmišljanjem o načinima kontrole.

Trio koji donosi dobitak - © Pixabay 

To se pre svega odnosi na primenu plodoreda kao i primenu agrotehničkih mera. Poslednja mera za kojom treba posegnuti je primena odgovarajućeg herbicida. U praksi je ovo obično prva mera, a sve ostalo nije toliko važno. Pravilan redosled mera kontrole je veoma bitan jer na kraju daje najbolji rezultat.

Jedan od faktora zbog čega je rizomski sirak tako važan i otporan je njegovo razmnožavanje. On ima mogućnost da se razmnožava polnim putem (iz semena) i bespolnim (iz rizoma) zbog čega je borba protiv njega tako iscrpljujuća, s obzirom na to da su korovi živi organizmi i stalno „traže“ način kako da se prilagode i na taj način održe svoju vrstu.

Postoji nekoliko osobina koje odlikuju semena korova koje im omogućavaju da ne niknu u isto vreme i samim tim nastave razviće i u narednim godinama. Neravnomernost sazrevanja semena je jedan od načina prilagođavanja korova za opstanak. Cvetovi na biljci ili u cvastima imaju različit položaj, pa samim tim cvetaju u različito vreme. Pojedini korovi niču u različito vreme, što omogućava različito vreme cvetanja i plodonošenja.

 Trio koji donosi dobitak - © Pixabay

Pri žetvi useva ili zaoravanju strnjike u zemljište dospevaju semena različite starosti, što utiče na životnu sposobnost svakog semena. Periodičnost klijanja semena je karakteristika zbog koje se korovi odupiru uticaju čoveka. Seme koje je ove godine palo na zemlju često nije u mogućnosti da klija i da da novu biljku.

Klijanje i nicanje je razvučeno na duži ili kraći period. Ova biološka osobina da ne klijaju istovremeno je važna za održavanje korovskih biljaka jer bismo u protivnom za kratko vreme mogli uništiti celokupnu populaciju korova.


Ako posmatramo semenski sirak koji će u budućnosti postati rizomski, onda je borba sa njim daleko lakša nego sa rizomskim. Ako češće koristimo mere kao što su plodored i oranje, onda će naša borba biti znatno lakša jer ćemo se češće susretati sa semenskim sirkom.

Naši proizvođači imaju naviku da se opredeljuju za tretmane posle nicanja korova i gajenog useva jer odmah vide efekat primene herbicida. U budućnosti tretmani pre nicanja (pre em), odnosno primena tzv. zemljišnih herbicida (Mont, Mont 960) treba da budu oslonac u zaštiti jer se na taj način veoma dobro oslobađamo semena travnih korova.

Trio koji donosi dobitak - © Pixabay 


Međutim, kada je u pitanju rizomski sirak, onda na scenu stupaju neki drugi akteri. Rizomi sirka su podzemni organi koji su mu omogućili da opstane tokom niza godina. Rizomi su podzemni delovi sirka koji se sastoje iz velikog broja segmenata. Iz svakog segmenta iz pupoljaka postoji mogućnost dobijanja nove biljke.

Dinamika pojave zelenih biljnih delova iznad zemlje u velikoj meri zavisi od temperature vazduha. U prošlosti se dešavalo da već krajem aprila imamo pojavu rizomskog sirka. To se obično dešava u toplijim prolećima kada se površinski sloj zemlje zagrejao, pri čemu su se aktivirali pupoljci iz rizoma neposredno ispod površine zemlje. Interesantno je da su rizomi različito pozicioniranu u zemljištu.


Mogu biti postavljeni vodoravno, što bi sa aspekta zaštite bilo najinteresantnije jer bi se istovremeno aktivirali skoro svi pupoljci iz rizoma. Delovi rizoma koji se nalaze u dubljim slojevima zemlje kasnije se zagrevaju, pa i kreću kasnije, što dodatno otežava kontrolu.

Delovi rizoma koji se nalaze dublje u zemlji mogu biti apsolutno u stanju mirovanja. Deo rizoma koji miruje izgleda suvo i braonkaste je boje. U tom delu je onemogućen dotok vode, tako da je on u stanju mirovanja. To je borba za opstanak.

Trio koji donosi dobitak - © Pixabay 

Pri ranoj pojavi sirka proizvođači su prinuđeni da urade i dva tretmana. U tom slučaju moraju voditi računa o dozi sredstva. Postoje selektivniji i manje selektivni herbicidi u suncokretu, soji i šećernoj repi. Važno je znati da kod većine herbicida, kada se primenjuju na visokim temperaturama, postoji mogućnost nastanka ožegotina.

Zbog toga treba birati proverene i bezbedne preparate. Proizvođači su često u zabludi da promenom naziva preparata menjaju aktivnu materiju. Postoji nekoliko hemijskih grupa preparata koji se mogu primenjivati i treba ih svake godine rotirati jer za sada ne postoji problem sa efikasnošću. Sve ovo ne znači da jednoličnom primenom nećemo postići sličan efekat kao kod kukuruza. Iz tog razloga pričamo o herbicidima Kletox, Floyd i Targi super.

Kletox je proizvod koji ima svoj identitet. Koristi se već duži niz godina tokom kojih pokazuje odličnu efikasnost. Ne treba zaboraviti da je aktivna materija kletodim jedna od najselektivnijih. Nikada se nije desio problem sa fitotoksijom nakon primene Kletoxa. Preporučena doza je 2,0 l po hektaru.

Jedan od najsigurnijih i najbezbednijih preparata, Floyd (fluazifop-P-butil), herbicid je koji se pojavio pre dve godine i odmah je zauzeo svoje mesto. Odličan je za travne korove u suncokretu, soji i šećernoj repi u dozi od 1,2 l/ha.

Trio koji donosi dobitak - © Pixabay

I na kraju, malo reči o dobro poznatom proizvodu Targa super (kvizalofop-P-etil). Ovo je proizvod koji kompanija Agromarket preporučuje za suzbijanje rizomskog sirka u soji. Međutim, pored sirka, u odnosu na sve ostale herbicide pokazuje nadmoć u suzbijanju pirevine, zubače i muhara. Karakteriše ga veoma brzo delovanje i izuzetna pokretljivost. Vrlo brzo nakon primene odlazi u rizome i u potpunosti uništava korove u korenu. Preporučena doza je 2,0 l/ha.

Iz svega navedenog proizilazi da je sirak izdržljiv korov jer je opstao sve ove godine. Plodored je mera koja ima najveći uticaj na smanjenje populacije sirka. Upravo ta mera se u praksi i ne koristi dovoljno, što je jedan od razloga intenzivne pojave rizomskog sirka. Da bismo dobili bitku protiv sirka, neophodno je primenjivati plodored, ugarenje, primene totala nakon žetve pšenice i suncokreta, a herbicidi na kraju. I to ne obični, već oni koji prave razliku i donose dobitak, Kletox, Floyd i Targa super.

Izvor: AgroSvet

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica