Zaštita useva od glodara je veoma važan zadatak svakog poljoprivrednika. Mnogi od njih će potvrditi da taj posao često nije nimao lak. Nekoliko poljoprivrednika podelilo je sa nama svoja iskustva u borbi sa glodarima i zaštiti useva od ovih nepoželjnih gostiju.

Vladimir Lazarov iz Omoljice nije ni stigao da obiđe parcele i utvrdi eventualnu štetu. Kako naš sagovornik tvrdi, pojedini radovi su se pomerili, a to se naročito odnosi na oranje. Nakon oranja pao je sneg, temperature su se spustile na i do -7 stepeni, pa obilazak ne bi ni imao smisla.

Vladimir objašnjava da je tek sada, kada su se vremenski uslovi promenili, prilika da se parcele obiđu. Lazarov takođe navodi i da nema potrebe za panikom, jer je zaštita od glodara nešto sa čim se poljoprivrednici bave svake godine.

Žarko Kobilarov iz Zmajeva tvrdi da je od setve već dva puta radio na rešavanju problema sa glodarima. Kako navodi, radili su kompletnu pšenicu, ali je svestan da će morati bar još jednom, najverovatnije krajem februara da se pozabavi zaštitom od glodara.

Žarko tvrdi da je brojnost glodara počela da raste još prošlog proleća. ,,Ja ne znam šta se ovo dešava, ali ne pamtim da je trebalo tri puta ići trovati, bez obzira na brojnost. To je obično išlo, pojave se – jednom prođeš parcele i rešiš problem”, tvrdi Kobilarov.

Da li klimatske promene dovode do povećanja brojnosti glodara?

Vladimir Lazarov na ovo pitanje odgovara da nije siguran da li se radi o klimatskim promenama, jer nije pratio da li i kako temperature utiču na brojnost glodara.

Sa druge strane, navodi da je sasvim siguran da neki drugi faktori, za koje smo sami krivi, utiču na razvoj ovog problema. Manjak njihovih prirodnih predatora je jedan od glavnih faktora.

Kako navodi Lazarov, često se dešava da u ataru ne možemo da vidimo drvo, na kojem bi mogla da se nastani neka ptica koja bi se hranila glodarima. Osim toga, vidno je smanjena i populacija lisica koje su takođe saveznici u ovoj borbi.

Janko Turčan iz Stare Pazove nema dilemu da klimatske promene itekako utiču na ekspanziju glodara. Kako naš sagovornik tvrdi, mi više nemamo maglu koja je ,,penicilin za glodare”.

Iako je sasvim siguran da će svi poljoprivrednici odraditi agrotehničke mere da suzbiju broj glodara, Turčan tvrdi da ga najviše plaši proleće, to jest nekontrolisan rast populacije glodara tokom prolećne sezone.

,,Kad krenemo sa primarnom pripremom uzoranih površina za prolećnu setvu, kad mi sve to poravnamo, zatrpamo, pojaviće nam se ti miševi i imaćemo problema sa ponisanjem naših kultura, da će nam biti proređene zbog glodara”.

Naš sagovornik za kraj apeluje na sve poljoprivrednike da obiđu svoje parcele i preduzmu neophodne mere, jer je borba sa glodarima borba za očuvanje useva i prinosa.