Veliku štetu u zasadima šećerne repe mogu da naprave lisne sovice, a suzbijanje se izvodi krajem avgusta i početkom septembra.
Možda vas zanima
U ekonomski najznačajnije vrste lisnih sovica spadaju: povrtna sovica (Mamestra oleracea), kupusna sovica (Mamestra brassicae) i sovica gama (Autographa gamma). Na poljima šećerne repe najveće štete pričinjava druga generacija kupusne sovice, i to u drugoj polovini avgusta i početkom septembra, dok je povrtna manje zastupljena. Za svaku vrstu su karakteristične šare na prednjem paru krila, koje služe za njihovu determinciju.
Kupusna i povrtna imaju po dve generacije godišnje, a sovica gama može razviti 2-3 generacije. Sve lisne sovice imaju veliki broj prirodnih neprijatelja, koji mogu uticati na smanjenje njihove brojnosti. Među njima je naročito značajan parazit jaja vrsta Trichograma evanescens, koja može da parazitira i do 80-100% položenih jaja.
Lisne sovice su veoma polifagne štetočine, hrane se velikim brojem gajenih i korovskih biljaka. Sve tri vrste oštećuju na sličan način. Mlađe gusenice izgrizanjem listova stvaraju sitne okruglaste otvore koji sa njihovim porastom postaju sve veći. Pri većoj brojnosti gusenica čitava lisna masa može biti uništena osim glavnih nerava, pa tako nastaje golobrst. U godinama masovnih pojava, gusenice oštećuju i lisne drške, izgrizajući u njima otvore, kanale koji često mogu biti i pregriženi.
Kada biljke ostanu bez lisne mase, gusenice mogu oštetiti i nadzemne delove korena, glave i vrata šećerne repe. Na semenskoj šećernoj repi oštećenja su prisutna na lišću, cvetnim grančicama, populjcima i na zelenom tek formiranom semenu.
Značajnom smanjenju gusenica i lutaka može doprineti letnje duboko ili jesenje oranje izvedeno posle gajenja šećerne repe. Hemijsko tretiranje se primenjuje i najbolji rezultati istog se postižu kada dominiraju mlađi stadijumi gusenica. Primena insekticida se najčešće obavlja u drugoj polovini avgusta i početkom septembra. Primenjuju se preparati na bazi cipermetrina, deltametrina, hlorpirifosa i drugih.
Izvor: Poljoprivredna Savetodavna Služba AP Vojvodine
Autor: Dipl. inž. Mirjana Tojagić Milovanović PSS Sremska Mitrovica
Komentari