U proizvodnji soje veoma je važno suzbiti plamenjaču i crnu pegavost. Kako to pravilno učiniti piše Radmila Ćalić iz Poljoprivredne stručne savetodavne službe Srbije.
Možda vas zanima
Plamenjača kod soje
Plamenjača soje (Peronospora manshurica) je bolest koja se javlja gotovo svake godine na područjima na kojima se uzgaja soja. Na lišću se sa gornje strane uoĉavaju hlorotične pege, veliĉine oko 3-5 mm. Broj pega se vremenom povećava, te može biti prekriven veći deo liske. Sa naličja lista u okviru pega razvija se žuto-braon prevlaka od konidiofora i konidija. Gljiva na semenu stvara brojne oospore, što se lako uoĉava – seme je zaraženo oosporama. Plamenjaĉa se javlja poĉetkom juna na prvim mladim listovima i širi se putem konidija na ostalo lišće. Osim na lišću simptome nalazimo i na mahunama i semenu. U unutrašnjosti mahuna i na zaraženom semenu formira se beličasta prevlaka. Zaraženo seme je sitnije i na njemu se vide veće ili manje pukotine. Ukoliko se posadi takvo zaraženo seme, odmah nakon klijanja i nicanja dobijemo zaražene biljke koje zaostaju u rastu, a na prvim listovima uočavaju se svetlo zelenkaste zone. Optimalni uslovi za razvoj bolesti su temperature 20 – 22 °C i vlažno vreme. Bolest se prenosi putem zaraženog semena i biljnih ostataka. Tokom vegetacije zaraza se širi konidijama putem vetra.
Crna pegavost
Crna pegavost (Septoria glycines) je bolest koja je veoma česta, a ne radi veće štete na usevu soje. Infekcije počinju na nižim listovima i razvijaju se kasnije prema gornjim listovima. Oštećenja se javljaju na obe strane lista u vidu malih braon pega koje kada se spoje čine veće mrlje nepravilnog oblika. U kasnijim fazama lišće dobija žutu i braon boju i prevremeno opadne. Crna pegavost se često pojavljuje na prvim pravim listovima u proleće i napreduje ka drugim listovima i delovima biljaka tokom cele sezone. Pegavost utiče na porast biljaka, a soja lako preboli bolest u većini godina. Ono što je primarno kod ove bolesti, je defolijacija nižih listova. Bolest se razvija pri vlažnom i toplom vremenu. Prezimljava na zaraženim biljnim ostatcima i ponekad na semenu. Patogen se širi od površine tla ka prvim listovima pomoću kišnih kapi. Epidemije se javljaju u sezonama sa ĉestim padalinama.
Mere zaštite
Hemijske mere suzbijanja sprovode se najčešće na semenskim usevima. Procena za određivanje vremena suzbijanja obavlja se na osnovu pregleda parcele i to naročito u vreme vlažnog proleća i leta (2 – 3 puta u početku vegetacije, u cvetanju i pred karaj vegetacije). Pregled se obavlja vizuelno, dijagonalno kroz parcelu. Prema tabelama određujemo potrebu za suzbijanje plamenjače.
Faktori rizika koje uzimamo pri tome u obzir su:
- klijavost semena,
- vremenske prilike,
- vidljivi simptomi,
- plodosmena,
- procena prinosa,
- osvetljenosti.
Svaki od tih faktora nosi određeni broj bodova. Ukupan zbroj bodova određuje potrebu za suzbijanjem. Od
fungicida kod nas se mogu koristiti oni na osnovu metalaksila (Ridomil gold MZ, Metalaxyl MZ i dr), azoksistrobina (Ouadris, Promesa).
Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe
Autor: Dipl. inž. zaštite bilja Radmila Ćalić,
Komentari