Sigurno ste se do sada već susreli sa pretnjom kruškine buve u vašem ili komšijskom zasadu i znate da ona može dovesti do deformacije listova, plodova, a kasnije i do nekroze pupoljaka i listova, što je veoma veliki ekonomski problem. Zato smo pitali stručnjaka kako prepoznati kruškinu buvu, kako teče njen rast i razvoj, ali i najvažnije – kako zaštititi kruške od njenog napada!
Obična kruškina buva ili Cacopsylla pyri, kako glasi latinski naziv, insekt je koji često napada krušku i prisutan je u gotovo svim zemljama u kojima se ova voćka gaji! Zato je bitno prvo se upoznati sa svim njenim karakteristikama, kako bi je na vreme prepoznali, jer je to jedini način za reakciju pre nego što napravi štete.
Možda vas zanima
Izgled i građa kruškine buve
S obzirom na to da kruškina buva ima dva oblika, letnji – kada je svetlosmeđa sa tamnim i narandžastim pegama i zimski – kada je tamnosmeđa i ima nekoliko crnih i narandžastih pega, bitno ih je razlikovati.
Dimenzije jaja kruškine buve su 0,3 x 0,1 mm. Ona su prvobitno bela, sa peteljkom na donjoj strani i tankom niti sa gornje, a vremenom, preko žute prelaze u narandžastu boju.
Onda sledi period larve prvog stepena, koja je svetložuta sa crvenim očima i tročlanim pipcima dužine 0,45 mm.
Kada je larva u poslednja dva stepena razvoja, ona je zelenkasto-smeđa, zaobljena, sa izrazitim nastavcima krila.
Prezimljava kao imago tokom zime u pukotinama ili ispod opalog lišća.
Razvojni ciklus kruškine buve
Kruškina buva može imati 4 do 5 ili više generacija tokom jedne godine, a različiti faktori utiču na to koliko će njena populacija biti brojna, kao što su:
- uništavanje korova,
- preterano đubrenje azotom,
- brzo prilagođavanje pesticidima,
- osetljivost sorti,
- uništavanje prirodnih neprijatelja.
Ženke kruškine buve polažu jaja u februaru, u grupi od 6 do 10 i to oko pupoljaka, na mlade nerazvijene dlakave listiće, vrhove izbojaka, peteljke, lice i naličje listova. Razviće traje od 6 do 25 dana, što zavisi od temperature.
Čim se temperatura ustali i pređe 10-ti podeljak, u rano proleće, krajem marta, pojavljuje se kruškina buva, baš kao i u septembru.
Simptomi kruškine buve
Kruškina buva izaziva kako primarne, tako i sekundarne štete.
- Primarne štete – nastaju usled toga što larve isisavaju sokove biljke, pa dolazi do deformacije listova (kovrdžanja), plodova, a kasnije i do nekroze pupoljaka i listova.
- Sekundarne štete – kako kruškina buva luči mednu rosu, stvara uslove za naseljavanje gljive čađavice. To sprečava proces fotosinteze, a ukoliko je napad jak, dolazi do opadanja listova i plodova. Takvi plodovi kruške gube svoju tržišnu vrednost.
Suzbijanje kruškine buve
Kruškinu buvu najbolje je suzbijati u početnim fazama razvoja kako bi se izbegle velike štete koje ovaj insekt može izazvati usled visoke plodnosti.
Kada temperatura pređe 10°C, potrebno je ponovo tretirati, jer tada kruškina buva izlazi iz skrovitih mesta.
Dakle, najbolje je uraditi:
- zimsko tretiranje kruškine buve, koje podrazumeva prvo prskanje krušaka tokom zime, odnosno kad nastupe prvi topli dani, jer tada ženke počinju da polažu jaja, dakle u fazi razvoja pupoljaka;
- tretiranje tokom vegetacije.
Preporučeno je koristiti kombinaciju mineralnog ulja i insekticida (piretroida) po uputstvu za korišćenje.
Stručni konsultant: mr Piljo Dakić
Komentari