Dobri voćari znaju da u voćnjaku ima posla tokom cele godine. U kasnu jesen, kada se završi berba i skladištenje plodova, na red dolazi uklanjanje starih grana i lišća, koje možete spaliti ili iskoristiti na vašem komposištu. Odmah nakon toga, sledeći važan posao u voćnjacima je „plavo prskanje“. Mi smo saznali zašto je ovo važna mera, ali i na koji način možete najbolje da je obavite.
Jesenje prskanje voćaka i vinograda je neminovna mera zaštite. „Plavim prskanjem“ uništavaju se izazivači mnogih bolesti.
Možda vas zanima
Suzbijaju se rogač šljive, monilioze koštunjavih voćki (kajsije, breskve, šljive, trešnje i višnje), bakteriozne plamenjače jabuke i kruške, šupljikavost lišća i krastavost plodova kajsije i drugih koštunjavih voćki, kovrdžavost lišća breskve, eskorioze vinove loze itd. Uzročnici navedenih bolesti zimi ostaju u krošnji voćaka, skriveni u pukotinama kore, pupoljcima, trulim delovima i drugim mestima.
Da do infekcije ne bi došlo tokom kasne jeseni i blagih zimskih temperatura, patogeni se uništavaju na pomenutim mestima njihovog prezimljavanja. Zbog toga je bitno da se „plavo prskanje“ obavi pravovremeno, kako bi se potencijalna infekcija smanjila u proleće.
Idealno vreme za tretiranje je kada sa stabala opadne oko 50-60% lišća. Ono bi trebalo da se obavi po lepom vremenu, bez vetra, na temperaturi iznad 10°C. Stabla moraju biti dobro nakvašena, pa se zbog toga kaže da je voćke potrebno „okupati“. Zato bi biljka pažljivo trebalo da se tretira, jer se na netretiranim mestima u proleće može pojaviti bolest.
Sva sredstva za plavo prskanje pripadaju grupi bakarnih jedinjenja (bordovska čorba i drugi). Voćari koji se pridržavaju navedenih uputstava mogu očekivati stabilne, redovne i kvalitetne prinose voća u svojim zasadima, naravno, uz ostale mere zaštite i nege u toku zimskog mirovanja i vegetacije.
Recept za bordovsku čorbu:
Za 100 litara 2% rastvora bordovske čorbe potrebno je:
100 litara vode, 2 kg plavog kamena, 0.8 kg negašenog ili 2.4 kg gašenog kreča. Negašeni kreč gasi se u trostruko većoj količini vode. Od 100 litara vode iz bureta se uzima 10 litara, kako bi se razmutio kreč i još 10 litara da bi se rastopio plavi kamen. Kada se kreč razmuti, procedi se kroz ređu krpu i vrati u bure, da bi se napravilo krečno mleko. Pošto se plavi kamen rastopi, sipajte ga u bure sa krečnim mlekom.
Uvek se sipa rastopljen plavi kamen u krečno mleko. Ne preporučuje se mešanje obrnutim redosledom, jer se tada čorba brže taloži i slabijeg je kvaliteta. Ovako pripremljena bordovska čorba trebalo bi istog dana da se potroši, jer stajanjem gubi fungicidno dejstvo. Čorba se može stabilizovati dodavanjem 250 grama šećera na 100 litara i tada zadržava fungicidna svojstva 2-3 dana.
Izvor: Republička savjetodavna služba u biljnoj proizvodnji, Crna Gora
Branka Giljen, dipl. ing. polj.
Komentari