Kao jedan od važnijih trenutaka u zaštiti voćnjaka uzima se zaštita od glodara koji često umeju da nanesu veliku štetu u periodu porasta temperature pred kraj zime, dakle, negde u februaru i martu. U našim krajevima voćari najčešće traže zaštitu od glodara poput poljske voluharice i poljskog miša, a čest je slučaj i da problem prave miševi i zečevi, pogotovo zbog toga što je za njih karakteristično da vole mlade zasade jabuke, kruške i višnje.

Zbog otežanih uslova tokom zime, ove vrste zbog potrebe da se prehrane nanose oštećenja koja će uticati na biljku, često tako da se voćke osuše ili znatno oslabe. Uspešno rešavanje ovog problema zavisi od posvećenosti voćara i načina na koji vodi računa o svom voćnjaku, ne samo u zimskom periodu već i u nastavku godine.

Glodare treba zaustaviti da ne naprave sklonište. Sve grane koje su ostale posle rezidbe iznesite iz voćnjaka. Uzmite u obzir da ove životinje mogu da pronađe zaklon i u gomili pokošene trave, zbog toga posle kosidbe treba da očistite voćnjak.

Procena opasnosti na osnovu količine aktivnih rupa

U redovnim obilascima voćnjaka, ne samo u zimskom periodu, nego i na proleće i jesen, ustanovite kolika je opasnost od pojave glodara. Obratite pažnju na tragove aktivnosti miševa ‒ da li primećujete pojavu hodnika na površini, izmet, ili oštećenja na stablima. Do sigurnije provere možete doći ako sve rupe koje primetite u voćnjaku zatrpate zemljom, pa ih proverite narednog dana, da li i koji broj je iznova otvoren.

Provera u prolećnom periodu je pogodna negde krajem februara i početkom marta. Proverite koliko rupa primećujete na 100 m². Otprilike ove mere pokazuju da li ste pod većim ili manjim problemom sa miševima ‒ ukoliko na ovoj površini imate dve rupe u pitanju je slab napad, do pet rupa je mera za osrednji problem, sve preko pet podrazumeva da imate ozbiljne probleme sa miševima.

U periodu jeseni ove mere se razlikuju ‒ manje od 10 rupa je mala opasnost, sve između 10 i 20 je srednja opasnost, a više od 20 rupa je znak da ste na velikom udaru miševa.

Šteta može da se spreči upotrebom gotovih mamaka

Mera za sprečavanje štete, koju preporučuju iz Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja, jeste postavljanje registrovanih gotovih mamaka u rupe, posle čega je obavezno i zatrpavanje. Takođe, preporučljivo je i postavljanje zaštitnih mreža oko debla, u cilju smanjivanja, pa čak i potpunog sprečavanja štete, koju pravi divljač.

Izvor: Prognozno-izveštajna služba zaštite bilja