Metoda hidrohlađenja je jeftin i efikasan način da se očuva kvalitet i produži rok trajanja voća i povrća.
Zapravo, reč je o vrlo jednostavnoj metodi. Nakon što su voće i povrće ubere, po njima se prelazi izrazito hladnom vodom. Ukoliko se voće i povrće ne ohladi odmah, njihov kvalitet počinje da opada, a samim tim smanjuje se i rok trajanja.
Naime, temperatura i relativna vlaga u vazduhu počinju da utiču na kvalitet proizvoda odmah nakon berbe. Neki farmeri beru povrće ili voće noću kako bi se na taj način izborili sa visokim spoljnim temperaturama, ali tu ostaje prirodno disanje biljaka.
Možda vas zanima
Kada se proizvodi uberu, oni su i dalje živi i reaguju na kiseonik formirajući ugljen dioksid, vodu i toplotu što je zapravo početak procesa njihovog propadanja. Berba noću ne zaustavlja ovaj proces, zbog čega je osmišljena metoda hidrohlađenja.
Puštanjem leden vode preko sveže ubranog voća i povrća brzo se smanjuje njihova temperatura, eleminišu oštećenja tkiva i produžava rok trajanja. Voda može da bude rashlađena ledom, sistemom za hlađenje ili posebnim sistemom za hidrohlađenje. Ova metoda često se koristi u kombinaciji sa hlađenjem vazduha u prostoriji gde se drži sveže ubrano povrće i voće.
Postoji mnogo vrsta biljaka koje odlično reaguju na ovu metodu, a ovo su neka od njih: artičoka, špargla, grašak, repa, brokoli, šargarepa, celer, trešnja, potočarka, kelj, zelena salata, nektarine, breskve, spanać, lubenica, slatki kukuruz, rotkvica, praziluk.
Osim što ga koriste povrtari i voćari, hidrohlađenje može da se izvede i u kućnim uslovima, odnosno na ovaj način može duže da se očuva voće i povrće koje ne ide u frižider ili kada u njemu nema slobodnog mesta.
Izvor: Gardening know how
Komentari