Šljivina osa jedna od najvažnijih štetočina u šljivicima i može izazvati velika oštećenja na toj voćnoj kulturi. Poznata je crna i žuta šljivina osa (Hoplocampa minuta i Hoplocampa flava), obe vrste nanose iste štete i u isto vreme, ali razlika je što ženka crne šljivine ose polaže svoja jaja u slobodne čašične listiće, a ženka žute između njih.
Foto:AgromediaRazlika je i u veličini, žuta šljivina osa je malo veća od crne čija je veličina obično oko 5 milimetara. U tekstu saznajte koji uslovi pogoduju njihovom delovanju, kako one oštećuju šljivu i na šta treba obratiti pažnju prilikom njihovog suzbijanja.
Šljivinoj osi odgovara suvo i toplo vreme pre i tokom cvetanja
Odrasle jedinke se javljaju kada temperatura tla na dubini od 5 do 10 centimetara dostigne 10 stepeni. Njihova pojava se često poklapa sa fazom cvetanja ove voćne kulture, a ako se javlja u vreme precvetavanja šljive, oštećenja pravi na sortama koje cvetaju kasnije.
Ukoliko su klimatske prilike takve da je suvo vreme sa višim temperaturama malo pre i u toku cvetanja, štete mogu zahvatiti i 90 posto plodova, a ako je vreme pak hladno sa visokom vlažnošću, delovanje štetočine je slabije.
Ispupčenje i podignuta pokožica pokazatelji mesta poleganja jaja
Posle dopunske ishrane polenom i nektarom šljive, ženke polažu jaja. Raspon broja jaja koje ženke polože kreće se od 30 do 70. Pre poleganja jaja ženka zarezuje džepić sa spoljne strane čašićnog listića i polaže po jedno jaje. Tačno se može locirati mesto na koje je ženka polegla jaje, jer je primetno ispupčenje koje vremenom tamni, vidi se rez i podignuta pokožica.
U periodu od 6 do 12 dana javljaju se larve šljivine ose koje se ubušuju u plodnik zametnutih plodova šljive, izgrizaju njihove semenke i meso. Prelaze sa jednog na drugi plod, te u toku razvoja jedna larva može uništiti 4 do 5 plodova.
Mesto ubušivanja larve u plod se može prepoznati po crnim tačkicama, a miris ploda postaje neprijatan. Ti plodovi kasnije otpadaju. Na nekim plodovima se iz otvora pojavljuje kapljica žute smole.
Ova štetočina ima jednu generaciju godišnje. Nakon mesec dana hranjenja uvlače se u zemlju na dubini od 5,6 centimetara gde provode celo leto, jesen i zimu.
Foto:AgromediaHemijsko tretiranje protiv šljivine ose u fazi precvetavanja
Šljivina osa napada isključivo šljivu, meta njenog napada nisu druge voćne kulture. Sorte požegača i italijanka manje stradaju nego rane sorte šljiva.
Javljanje i let šljivinih osa prati se pomoću belih lepljivih klopki u šljivicima. Kako se nastanjuju u zemljištu, jesenja obrada zemljišta oko voćaka je učinkovita jer smanjuje napade ove štetočine u sledećoj vegetaciji.
Kada je reč o upotrebi hemijskih preparata njih treba koristiti kada šljiva bude u fazi precvetavanja, odnosno kada otpadnu latice i polinatori prestanu sa posećivanjem istih. Insekticidi koji se mogu primeniti su na bazi: fenitrotiona, deltametrina, azinfosmetila, dimetoata, malationa.
Komentari