Dok se otpornost korova na herbicide širi na sve više vrsta, industrija traži nove alternative. Jedan od problema je činjenica da je stvaranje nove grupe herbicida teže nego što možemo zamisliti i neke poljoprivredne kompanije smatraju da nije vredno rizika.
Kako pišu svetski agroportali, novi herbicidi se nisu pojavili još od 1992. godine. Po rečima našeg sagovornika, Bogdana Nikolića iz Instituta za zaštitu bilja i životnu sredinu, smatra se da je u proseku potrebna provera oko 10.000 hemijskih jedinjenja da bi se na kraju došlo do stvaranja nove supstance koja bi imala sposobnost da štetno deluje na korove, a da ne šteti usevima i njihovom prinosu.
Možda vas zanima
Primena i funkcije herbicida
Herbicidi su sredstva za zaštitu bilja koja se koriste za sprečavanje razvoja i uništavanje korova – svih neželjenih biljaka koje ometaju rast i razvoj gajenih biljaka u zasadima i usevima. Primena herbicida je složen zadatak jer se nepravilnom primenom mogu naneti štete i gajenim biljkama. Za jedan herbicid najvažnije je da ciljano deluje na korove, a ne na korisne organizme.
„Osnovno je pažljivo pročitati uputstvo, posebno ako se prelazi na korišćenje nekog novog herbicida ili pesticida! Ukoliko poljoprivrednik ima neki nezgodan problem, prisustvo neke uporne štetočine ili korova, valja razmisliti o plodoredu, tj. prelasku na kulturu sasvim drugog tipa“, kaže Nikolić.
Osnovno je pažljivo pročitati uputstvo, posebno ako se prelazi na korišćenje nekog novog herbicida ili pesticida!
On upozorava da zajednička primena nekih vrsta pesticida umanjuje njihovu efikasnost spram štetočina, bolesti ili korova useva. Za te slučajeve preporučuje se da se po potrebi sprovode manji ogledi inkompatibilnosti raznih pesticida pri njihovoj zajedničkoj primeni.
Koliko su herbicidi štetni?
U uputstvu se navodi i negativno dejstvo sredstava za zaštitu bilja na vode i vodene organizme, vreme posle koga je dozvoljena ispaša stoke, fitotoksičnost na okolne biljke i biljke u plodoredu, karenca, radna karenca, degradacija pesticida (poluvreme razgradnje u prirodnim uslovima), maksimalno dozvoljena količina ostataka pesticida, klasifikacija i obeležavanje sredstva za zaštitu bilja, kao i druge napomene i mere opreza, kažu u Upravi za zaštitu bilja za naš portal.
Herbicidi deluju prevashodno na fiziološke i biohemijske procese karakteristične za biljke, tako da je uticaj na životinje i ljude malo verovatan, ali ne i zanemarljiv. „Stručnjaci načelno misle da su herbicidi manje toksični za korisne životinje i čoveka, u odnosu na neke druge klase pesticida, a posebno insekticide. Ali, treba biti oprezan“, kaže Nikolić.
Uskolisne i širokolisne korove uništava na mestu – MONT
U praksi, fitosanitarni inspektori unutrašnje i granične fitosanitarne službe vrše redovne i vanredne kontrole distributera, uvoznika i proizvođača svih pesticida, pa i herbicida, tako da je u tom slučaju „situacija po kontrolom“. Viši saradnik Nikolić je za naš portal napomenuo i da je trenutno veoma aktuelna priča o eventualnoj toksičnosti dosad najviše korišćenog i prodavanog herbicida glifosata.
Stručnjaci načelno misle da su herbicidi manje toksični za korisne životinje i čoveka, u odnosu na neke druge klase pesticida, a posebno insekticide. Ali, treba biti oprezan.
Skupo i sporo
Univerzitet u Džordžiji je izneo podatak da je za novu grupu herbicida potrebno više od 250 miliona dolara i 10 godina da bi se završilo testiranje i prošle regulativne prepreke. Tada, pošto je korov izložen hemikaliji, pitanje je vremena kada će se otpornost zaustaviti i ostvariti profit.
Kako da uspešno obavite zaštitu pšenice od korova, bolesti i štetočina
Takođe, ukoliko kompanija pronađe novu grupu herbicida koja je upotrebljiva samo na travama koje nemaju problem sa otpornošću na hemikalije, za razliku od zeljastih biljaka, to neće rešiti trenutni problem i neće biti isplativo, prenosi portal Agronjuz.
Za primenu herbicida (i drugih pesticida) veoma je važna procedura primene, gde se tačno zna u kojim fazama porasta useva ili štetnih organizama se primenjuju herbicidi da bi se postigao maksimalni efekat zaštite useva od štetnih organizama, uz prihvatljivu količini zagađenja useva i zemljišta ostacima pesticida.
„Važan je pojam karence, tj. perioda vremena posle koga se ne sme ulaziti u parcelu gde je primenjen pesticid ili se ne sme brati usev za ljudsku ili stočnu ishranu. Ti rigorozni zahtevi veoma poskupljuju proceduru dobijanja novih pesticida, koja ’ide’ do više desetina ili stotina miliona evra ili dolara po jednoj aktivnoj supstanci ili preparatu“, kaže Nikolić.
Kod organske biljne proizvodnje, koja podrazumeva korišćenje minimalne količine pesticida i đubriva ili njihovo potpuno odsustvo (kao pri gajenju biljaka koje se koriste za izradu dečje hrane), biljni proizvodi i hrana su skuplji, tj. profitabilniji za gajenje, ali su zbog odsustva ili umanjene primene pesticida i đubriva i prinosi useva pri takvom tipu gajenja znatno manji.
Nekoliko proverenih preparata za borbu protiv korova u kukuruzu
Istraživanja u Srbiji
Viši saradnik Nikolić kaže:„U Srbiji su vršena do 90-ih godina prošlog veka proučavanja i razvijanja novih formulacija herbicida (ista aktivna supstanca, ali sa drugačijim dodatnim materijama, koje obezbeđuju veću selektivnost i efikasnost primene, uz što povoljnije ekotoksikološke osobine nove formulacije herbicida). Poznat mi je slučaj HI „Župa“, koja je tokom osamdesetih razvila novu formulaciju jednog zemljišnog herbicida, vrlo popularnog u usevu kukuruza, no ekonomska kriza, rat u okruženju, sankcije i potonja privatizacija učinile su svoje.“
Zakon
A evo šta zakoni u našoj zemlji kažu:
- REGISTRACIJA– Sva sredstva za zaštitu bilja (herbicidi, fungicidi, insekticidi, akaricidi i dr.) registruju se na osnovu Zakona o zaštiti bilja („Sl. list SRJ“, br. 24/98, 26/98 i „Sl. glasnik RS“, br. 101/05) i Zakona o sredstvima za zaštitu bilja („Sl. glasnik RS“, br. 41/09)
- Prvi uslov za registraciju je da se aktivna supstanca na osnovu koje je sredstvo formulisano nalazi na LISTI ODOBRENIH SUPSTANCI.
- Neophodno je da se urade sva potrebna ISPITIVANJA PESTICIDA (fizičko-hemijska ispitivanja, ispitivanja efikasnosti i toksikološka ocena), koja se uz zahtev za registraciju dostavljaju Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Upravi za zaštitu bilja.
- Sva ispitivanja obavljaju INSTITUCIJE OVLAŠĆENE od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Uprave za zaštitu bilja.
Sporo do herbicida, brzo do rezistencije
Kada je novi herbicid odobren, ukoliko se ne održava kvalitetno, potrebno je samo nekoliko godina da korov razvije rezistenciju. Godine istraživanja i investiranja bi propale dok se rezistencija širi, kažu stručnjaci.
Nikolić kaže da biljke, slično kao kod rezistentnosti mikroorganizama na antibiotike, poseduju fiziološke i biohemijske mehanizme kojima se mogu lako prilagođavati na pojavu novih toksičnih hemikalija.
Kada je novi herbicid odobren, ukoliko se ne održava kvalitetno, potrebno je samo nekoliko godina da korov razvije rezistenciju.
„Posebno je karakterističan slučaj tzv. sulfonilurea herbicida, niske toksičnosti za ljude i životinje, a u početku visoke selektivnosti, posle čijeg početka masovne primene početkom 1980-ih, već do kraja te decenije je registrovano prisustvo rezistencije na njih kod brojnih korovskih vrsta. Naravno, pošto su velike pare uložene u produkciju te grupe herbicida, kompanije koje ih proizvode postarale su se da odrede odgovarajuće procedure primene, tako korisnici koji imaju problem na njihovim njivama sa otpornim korovima, treba da paze na te procedure ili da konsultuju stručnjake“, objašnjava Nikolić.
Takođe valja napomenuti da je osnovni interes kompanija koje proizvode i prodaju pesticide i herbicide da ih što više prodaju i tako zarade, pa korisnicima herbicida ostaje da se o eventualnim nedostacima herbicida vrlo temeljno informišu na više različitih strana.
„Znate, ako kupujete stan ili kuću, dobro ćete razmisliti gde ćete živeti ili sa kim ćete deliti krov nad glavom, pa tako valja dobro razmisliti i o sredstvima koje vam pomažu u vašem prihodovanju u poljoprivredi, da ne biste pretrpeli štetu“, zaključuje Bogdan Nikolić.
Sagovornik: Bogdan Nikolić, Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu
Autorka: Ana Đukić
Komentari