Divlji sirak je višegodišnja korovska biljka poreklom iz Male Azije, doneta još u praistorijsko doba, a danas potpuno odomaćena na prostorima Mediterana, Kavkaza, Indije, Srednje i Severne Amerike. Pripada vegetaciji koja se razvija na staništima i pod snažnim je uticajem čoveka – tzv. antropogeni korov. Masovnije prisustvo je na našim prostorima zabeleženo 1969. godine, pre svega u Vojvodini, Mačvi i Pomoravlju. Od 1994. godine uočava se izuzetna ekspanzija ove korovske vrste u svim poljoprivrednim regionima Srbije.
Divlji sirak – Sorghum halepense (L.) Pers. se razmnožava semenom (polni način) i vegetativnim putem, odnosno iz rizoma (bespolni način). Seme se obrazuje u metlicama i, što je još značajnije, sazreva neravnomerno, pa je osipanje semena iz metlica dugotrajnije. Jedna metlica sadrži oko 300 do 320 semenki, a u zavisnosti od broja metlica, jedna biljka produkuje od 8.000 do 12.000 semenki godišnje.
Možda vas zanima
Klijavost semena je najveća u prvoj godini i kreće se oko 26%. Seme može da miruje u zemljištu i do 20 godina, a najvažniji ekološki faktor koji uslovljava klijanje semena je temperatura zemljišta. Vegetativno razmnožavanje divljeg sirka je pomoću rizoma.
Veličina reznica rizoma, dužina i debljina imaju prevashodni uticaj na intenzitet ožiljavanja i regeneraciju. Reznice dužine 5-6 cm, sa najmanje tri živa pupoljka imaju najbolje potencijale za ožiljavanje. Ovakva reznica tokom jedne vegetacije produkuje rizom dužine i do 2 metra. Stariji rizomi obrazuju pupoljke na dužini od 2,5 cm, a mladi i na 5 cm, pa se tako na 1 ha u jednoj godini može obrazovati i do 12 miliona pupoljaka. A tek onda izdanci, lisna masa, metlica, pa seme, rizom i tako stalno ukrug.
Korovske biljke nanose štete gajenoj biljci u Evropi na nivou od 15,7%. Neblagovremeno suzbijanje korova smanjuje prinos kukuruza 10-20%, soje 23-30%, suncokreta 13-30%, a kod šećerne repe 24-26%. Ukoliko je divlji sirak prisutan u korovskoj flori kukuruza, smanjenje prinosa iznosi 25-75%, u zavisnosti od intenziteta zakorovljenosti.
Kako uništiti divlji sirak?
U borbi protiv ove „pošasti naših polja“ najbolji rezultati se postižu kombinacijom agrotehničkih mera i primene herbicida. Od agrotehničkih mera, na raspolaganju su preventivne i direktne mere. Od preventivnih, važno je čišćenje semena gajenog bilja ako se koriste trijeri, pravilno negovanje stajnjaka (izlaganje stajnajaka temperaturama 60 do 70C u trajanju 4 do 5 dana), pravilno postupanje sa biljnim otpacima (mlevenje urodice), kao i uništavanje divljeg sirka neselektivnim, totalnim herbicidima na nepoljoprivrednim površinama.
Od direktnih agrotehničkih mera tu je pre svega obrada zemljišta. Duboko oranje (dublje od 25 do 30 cm), izoravanje drljačom ili setvospremačem, te prikupljanje, iznošenje i spaljivanje rizoma, ugarenje, plevljenje daju dobru osnovu za kvalitetan rezultat u borbi sa divljim sirkom.
Naravno, bez plodoreda nema ni dobre „gol razlike“ u odnosu na Sorghum halepense. Herbicidi su rešenje koje se naslanja na prethodne, agrotehničke mere. Prvo i osnovno je suzbijanje divljeg sirka na strništima. Idealno vreme je sredina avgusta, kada divlji sirak ima porast 20 do 30 cm. Idealno rešenje je Glifomark ili Glifohem u dozi od 6,0 do 8,0 l/ha. Ove herbicide treba koristiti i za tretiranje nepoljoprivrednog zemljišta (površine pored pruga, puteva, međe i drugo).
U prolećnim usevima primena herbicida u pre-em tretmanu ima zadatak suzbijanja semena korova. Divlji sirak koji niče iz semena može se suzbiti u zavisnosti od useva herbicidima Mont, odnosno Mont 960 EC (S-metolahlor), 1,4-1,5 l/ha.
Kukuruz je strateški najznačajniji poljoprivredni izvozni proizvod Srbije. Herbicidi iz grupe Sulfonil urea poslednih godina su glavni oslonac ratara. Preparat Siran 40 SC (a.m. Nikosulfuron) primenjuje se u dozi 1,25-1,3 l/ha kada je kukuruz porasta 2 do 6 listova, a divlji sirak visine 15 do 20 cm. Za proizvođače kojima više odgovara WG formulacija, odnosno vodorastvorljive granule, tu je i proizvod Siran 750 WG koji se primenjuje u dozi od 80 grama po hektaru uz dodatak 0,1% okvašivača Imox.
Pored osnovnog delovanja na uskolisne (travne) korove, preparati Siran 40 SC, odnosno Siran 750 WG, deluju i na jedan broj jednogodišnjih širokolisnih korova. U cilju proširenja delovanja na širokolisne korove, navedeni proizvodi se mogu kombinovati sa herbicidima na bazi dikambe, florasulama, mezotriona, i tako dalje.
Izvor: AgroSvet
Komentari