Korovi imaju negativan uticaj na gajene biljke koji se najpre ogleda u tome da oduzimaju ili „kradu“ biljkama vodu i mineralne materije, zbog čega onemogućavaju njihov normalan rast i razvoj. Izostanak suzbijanja korova dovodi do brojnih problema – smanjenje prinosa, otežana žetva, velika brojnost korova u narednom usevu. Izbor herbicida zavisi isključivo od dva faktora: prvi, fenofaza razvića gajene biljke i drugi, korovska vrsta, odnosno njen stepen stalnosti i pokrovnosti.

Možda vas zanima

Kako se rešiti smrdibuba bez pesticida

Zaštita bilja

08/08/2023

Komorač, mak ili tanka žica – Evo kako da oterate PUŽEVE GOLAĆE

Zaštita bilja

22/05/2024

Lisne vaši uništavaju gotovo sve biljke: Rešite ih se na prirodan i efikasan način

Zaštita bilja

21/05/2024

Kompanija Agromarket u svojoj paleti ima nekoliko preparata koji su registrovani za suzbijanje korova u strninama i koji mogu da isprate i jedan i drugi zahtev koji se postavlja pred herbicide u strnim žitima. Jedan od vrlo često primenjenih preparata registrovanih u strnim žitima je Metmark WG, koji se koristi u količini od 10 g/ha sa dodatkom okvašivača Imox (0,1%) i to do pojave lista zastavičara.

Radi proširenja spektra delovanja, preparat Metmark WG se može mešati sa herbicidima na bazi fluroksipir-meptila, kao što je Lodin. Herbicid Lodin pokazuje izuzetnu efikasnost na prilepaču (Galium aparine). Registrovan je u dozi od 0,4 do 1,2 l/ha. Takođe, izdvaja se kao preparat koji ima dobro delovanje na divlju kupinu (Rubus spp.). Radi postizanja maksimalne efikasnosti na sve korovske vrste u strnim žitima, naša stručna služba preporučuje kombinovanje herbicida Lodin (0,4 l/ha) + Metmark WG (10 g/ha) do faze zastavičara.

Kada govorimo o primeni preparata za suzbijanje korova u usevima strnih žita, ono što uglavnom izdvaja vrhunske od prosečnih herbicida jeste delovanje na dve korovske vrste – prilepaču (Galium aparine) i palamidu (Cirsium arvense). Pored toga što koristi hranljive materije i vodu namenjene gajenom usevu, prilepača može da otežava žetvu usled otežanog rada kombajna. Palamida je biljka sa izuzetno jakim korenom i dugim puzećim rizomima, pojavljuje se oazno, jak je kompetitor i može u potpunosti da uguši gajeni usev.

Veliki broj herbicida registrovanih u raznim kulturama ne deluje na palamidu ili ima slabo i polovično delovanje. Kao herbicid koji besprekorno rešava palamidu, prilepaču, kao i gorušicu, mišjakinju, štavelj, ambroziju, kamilicu, poponac i druge korove u strnim žitima, izdvojio se Lancelot 450 WG (Aminopiralid i Florasulam). Odlikuje ga velika pokretljivost, zbog čega odlično deluje na korove koji imaju duboko razvijene podzemne organe kao što je palamida, jer se preparat spušta u rizome i potpuno ih uništava, što se može najbolje uočiti sledeće vegetacione sezone kada se primeti da palamida nije više prisutna u narednom usevu.

Za razliku od većine drugih herbicida registrovanih za primenu u usevima strnih žita, Lancelot 450 WG se osim delovanja preko lista, odlikuje i vrlo dobrim delovanjem preko zemljišta (1-3 nedelje nakon primene), čime je omogućeno delovanje na korove koji kasnije niču ili na one koji imaju produžen period nicanja. Korovi vrlo brzo usvajaju ovaj preparat, tako da padavine 1 sat nakon primene ne mogu umanjiti njegov efekat. Što se tiče simptoma delovanja ovog preparata, bitno je istaći da rast i razvoj korova prestaju već u roku od jednog dana nakon tretmana.

Nakon 3-4 dana, simptomi se ispoljavaju u vidu gubitka boje i uvijanja listova koje je praćeno skraćivanjem internodija, dok potpuno sušenje korova nastupa 2-3 nedelje posle primene herbicida. Preporučena doza primene ovog preparata je 33 grama po hektaru. Poželjno je da se prilikom primene doda i okvašivač kao što je Imox (0,1%) ili Trend (0,1%) radi boljeg kvašenja lisne površine i distribucije preparata po tretiranoj površini. U rezervoar prskalice, okvašivač se dodaje poslednji.

Preparat se može primeniti od početka bokorenja do pojave drugog kolenca pšenice i ječma. Ovaj preparat se, takođe, od drugih izdvaja po tome što poseduje vrlo dobru aktivnost i pri nižim temperaturama, čak i do 50C, tako da možemo da očekujemo odličnu efikasnost i u slučaju hladnijeg perioda u vreme primene preparata. Kada govorimo o plodoredu, iste jeseni se mogu sejati ozima žita i uljana repica; sledećeg proleća kukuruz, suncokret, šećerna repa, krompir, mrkva, luk, lucerka, dok se nakon 14 meseci mogu sejati soja i grašak.

Jedini preparat koji istovremeno ima odlično delovanje na Galium aparine i Matricaria spp. od nicanja do porasta korova do 25 cm, je preparat Mustang (florasulam i 2,4-D). Ovaj preparat se vrlo brzo usvaja lišćem i već za nekoliko sati zaustavlja dalji razvoj korova. Primenjuje se u količini od 0,4 do 0,6 l/ha, do faze drugog kolenca, a osim registracije u pšenici i ječmu, registrovan je i u kukuruzu. Što se tiče plodoreda, nema nikakvih ograničenja.

Komapnija u svojoj paleti ima registrovan herbicid Pallas 75 WG, namenjen za suzbijanje uskolisnih korova, pre svega divljeg ovsa-zobi (Avena fatua) u strnim žitima koji je na bazi aktivne materije piroksulam. Ovaj preparat je registrovan za pšenicu, raž i tritikale, a NE SME se primenjivati u usevima ječma i tvrdim durum pšenicama (Triticum durum). Odlikuje se dobrim delovanjem na mnoge uskolisne korovske vrste i neke širokolisne korove. Proširen spektar delovanja na širokolisne korovske vrste se dobija primenom u kombinaciji sa preparatom Metmark WG. Herbicid Pallas 75 WG koristi se u dozi od 0,25 kg/ha uz dodatak 0,5 l/ha okvašivača Pallas adjuvant, koji obezbeđuje odlično mešanje preparata u prskalici.

Od ove godine u ponudi herbicida za suzbijanje uskolisnih korova, uključujući i Avena fatua je i herbicid Heliomax (tralkoksidim) koji je registrovan za primenu u pšenici i ječmu u dozi od 0,75 kg/ha + 0,1% okvašivača Imox. Preparat se primenjuje od faze formiranja drugog kolenca do faze zastavičara.

Preporuka struke je da se prilikom aplikacije izabranog herbicida primeni i folijarno đubrivo kao što je FITOFERT Speed G (3,0 l/ha) koji pomaže u prevenciji stresnih situacija – „herbicidni šok“, niske i visoke temperature vazduha, a istovremeno podstiče gajenu biljku da aktivira svoje unutrašnje resurse u pravcu kvalitetnog kondicionog stanja.

S obzirom na to da usevi strnina izlaze iz zime prilično devastirani vremenskim (ne)prilikama koje su ih pratilli od same setve, to se očekuje jaka konkurentska reakcija korovskih biljaka. Na nama je da pomognemo gajenoj biljci, a gore ponuđeni herbicidi su upravo ta pomoć.