Od ukupne količine primenjenih pesticida, procenjuje se da samo 0,1 odsto završi na ciljnim organizmima, dok čak 99,9 odsto ostane u životnoj sredini – poput zemljišta, tretiranim ili okolnim biljkama i slično. Na jednom prehrambenom proizodu često se mogu naći ostaci više aktivnih supstanci.

Takođe, čovek tokom dana konzumira više različitih prehrambenih proizvoda, tako da je svakodnevno izložen uticaju velikog broja različitih aktivnih supstanci, odnosno takozvanom „koktel’’ efektu, kroz njihov zbirni efekat i združeni – pojačani efekat.

Ovo je između ostalog, rečeno na konferenciji “Hrana bez ostatka pesticida” u organizaciji sertifikacionog tela ”RMS 001” i Građanske inicijative za razvoj sela ”Kladenac”, uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i poljoprivrede.

Po podacima koje je izneo profesor dr Slobodan Milenković u periodu od 1950. do 2000. godine svetska proizvodnja pesticida rasla je 11 posto godišnje, sa 0,2 na nešto više od pet miliona tona, dok je u 2021. globalna proizvodnja pesticida bila 3,5 miliona tona.

”Osim maksimalno dozvoljene količine za pojedinačne aktivne materije, nijedno zakonodavstvo na svetu nema definisani maksimalni broj aktivnih materija koje se mogu naći na jednom proizvodu”, ukazao je profesor Milenković.

Iako su, po njegovim rečima, dokazani i prepoznati kao problem bezbednosni proizvoda od strane EFSA pre više od 10 godina, kumulativni i sinergijski efekti pesticida još uvek nisu uzeti u obzir prilikom definisanja zakonskog okvira iz oblasti ostataka pesticida i bezbednosti hrane.

”Sa druge strane, kada je reč o hrani za bebe i decu do tri godine starosti, međunarodni propisi definešu da ona ne sme sadržati ostatke nijednog pesticida iznad od 0,01 miligram po kilogramu za svaku aktivnu komponentu”, rekao je dr Slobodan Milenković.

Upravo zbog toga nameće se pitanje da li poljoprivrednici mogu da uzgajaju plodove bez ostataka pesticida? To je, poručuju iz sertifikacionog tela ”RMS 001” i Građanske inicijative za razvoj sela ”Kladenac” itekako moguće, uz sertifikaciju hrane kroz privatnu, dobrovoljnu šemu sertifikacije. Reč je o dobrovoljnom sistemu za praćenje ostataka pesticid u poljoprivredim proizvodima, koji se simbolično zove ”Manje je više”.

”Sertifikacija hrane se odvija unutar sistema za praćenje ostataka pesticida kroz više koraka od kojih su najznačajniji: inicijalna poseta poljoprivrednom proizvođaču, uzorkovanje proizvoda i njihovo laboratorijsko ispitivanje na ostatke pesticida, izdavanje sertifikata i nadzor nad izdatim sertifikatom.

Ukoliko rezultati pokažu odsustvo ostataka pesticida u proizodima, proizvođač stiče uslove za dobijanje sertifikata „Bez ostatka pesticida’’ i upotrebu odgovarajućeg logoa, zaštićenog kao žig garancije u Zavodu za intelektualnu svojinu”, kaže Nikola Damljanović, ocenjivač u sertifikacionom telu ”RMS 001”.

U sistem kontrole ”Manje je više”, trenutno je uključeno nekoliko proizvođača u Srbiji, a pojedini proizvodi bez ostatka pesticida već se mogu naći na policima velikih trgovinskih lanaca.