Jagodu napada više od 50 različitih bolesti poznatih kao mikoze, bakterioze i viroze. Među njima su najčešće mikoze. Proizvođači ih mogu prepoznati kada se na listovima pojave crne i ljubičaste pege. Ova bolest javlja se skoro svake godine, rano u proleće. Sitne pege na početku kasnije se povećavaju i zahvataju sve veću površinu lišća. Na kraju se lišće sasuši i opadne. Pege su crvenkasto-ljubičaste s beličastim središtem i zagasitim obodom, po čemu se ova bolest razlikuje od drugih tipova pegavosti lišća jagode.
Bolest ne napada direktno plod, ali utiče na njega. Zbog obolelog lišća plodovi jagode ostaju sitni i ne dozrevaju, ili potpuno uvenu. Njenoj pojavi pogoduje hladno i vlažno vreme. Da bi se bolest suzbila na vreme, treba početi sa primenom preparata na bazi bakra, tirama, kaptana ili faltana. Prskanje jagode treba početi kad kreće vegetacija i posle cvetanja.
Možda vas zanima
Povratite brzo uložena sredstva – sadite jagode!
S lisnom istovremeno se pojavljuje crna pegavost, pa se često dešava da se ove dve bolesti pomešaju. Stručnjaci sugerišu da pege na lišću, kada je u pitanju ova bolest, nisu u svom središtu beličasto-svetle, već tamne. Ova bolest jagoda suzbija se primenom sličnih preparata kao i prethodna bolest.
Osim bolesti lišća, u proleće treba obratiti posebnu pažnju i na štetočine. Da bi rod bio očekivan, proizvođači jagode redovno moraju da sprovode zaštitu protiv cvetojeda i to sa dva tretiranja insekticidima. Prvo se obavlja pre cvetanja, a drugo posle berbe. Tretiranja su namenjena za suzbijanje odraslih formi insekata, mada štete nanose njihove larve izjedajući cvetne pupoljke.
Da bi rod bio očekivan, proizvođači jagode redovno moraju da sprovode zaštitu protiv cvetojeda i to sa dva tretiranja insekticidima.
Ali tu nije kraj opasnostima, jer proizvođači jagoda u svojim zasadima treba da prate i prisustvo jagodinog svrdlaša. Ove štetočine su male po veličini, ali po štetama koje prouzrokuju mogu se nazvati i velike, te je za njihovo prepoznavanje potrebno iskustvo.
Stigle prve domaće jagode, nepristupačna cena ostavila gorak ukus
Naime, može doći do zabune i da se prisustvo svrdlaša pripiše nekom drugom insektu. Odrastao svrdlaš je zelenkastoplave boje, metalnog sjaja, veličine svega 2 do 3 milimetra. Za razliku od cvetojeda, štete nanose samo odrasli insekti. Ubodom u tkivo prekidaju „snopiće“ na lisnim i cvetnim pupoljcima. Ti delovi biljke se na kraju sasuše. Upravo u taj sasušeni deo biljke ženka polaže jaja iz kojih se kroz 10-15 dana izlegu larve.
Jedna ženka položi oko 250 jaja. Isto toliko uništi mladih lisnih i cvetnih pupoljaka. Da bi položila jedno jaje, ženka često napravi više uboda na nekoliko pupoljaka. Može da bude i mali broj štetočina, ali je zbog te njihove karakteristike „više uboda“ šteta ogromna.
Otkrivamo vam kako da ostvarite vrhunski prinos i kvalitet jagoda!
Učinak ove štetočine primećuje se po tome što skoro svi bokori imaju sasušene vršne letoraste. Oštećenja se uočavaju krajem aprila i početkom maja meseca, pa se zato pre toga redovnim pregledom mora utvrditi prisustvo štetočine. Efikasno suzbijanje jagodinog svrdlaša odgovarajućim insekticidima moguće je samo u stadijumu odraslog insekta pre nego što nastanu štete.
Tekst i foto: Biljana Nenković
Komentari