U proizvodnji krompira ima mnogo izazova i problema, posebno u fazi vađenja i skladištenja. U ovom periodu važno da krtole budu zdrave, neoštećene i na optimalnoj temperaturi, jer samo tako neće predstavljati lak plen za različite štetočine i bolesti,kao što je krompirov moljac. Ovaj insekt može naneti velike štete krompiru i uspešna borba protiv njega nije moguća ukoliko se ne ispoštuju svi stručni saveti i pravovremene mere nege i zaštite.

Vađenje i skladištenjekrompira

Rane i srednje rane sorte krompira su u ravničarskim krajevima sazrele već početkom druge polovine jula, a srednje stasne su krajem jula ušle u fazu fiziološkog dozrevanja. Nekoliko kasnih sorti će uz redovno navodnjavanje sazreti krajem avgusta – početkom septembra.

U drugoj polovini vegetacionog perioda karakterističnog za sortu dolazi postepeno do starenja useva, tkivo nadzemne mase gubi turgor, cima dobija polupolegljivu formu, na kraju pada na zemlju gubi se hlorofil, list i stabljika delimično žute, javljaju se tamno-braon pege po lišću i na kraju biljka potpuno umire. U zavisnosti od vremenskih uslova ovaj proces traje duže ili kraće.

Visoke temperature i sušan period značajno ubrzavaju sazrevanje, tako da usevi na njivama koje se ne zalivaju ili je zalivanje neredovno brže sazrevaju. Usev u kome je oko 60% lisne mase izgubilo zelenu boju preostaje oko 15-25 dana do potpunog sasušenja lisne mase, što u velikoj meri zavisi od meteoroloških uslova (process traje znatno kraće na višim temperaturama).

U tom periodu moguće je povećanje prinosa od svega nekoliko procenata (najčešće 5-10%), ali i pojava ili nastavak razvoja izraslina. Zbog toga je u ovoj fazi bolje prinudno prekinuti proces postupnog prirodnog starenja hemijskom desikacijom ili tarupiranjem.

Krompir se vadi kada su krtole u stanju tzv. tehnološke zrelosti odnosno kada je pokožica potpuno zasušila. Nakon prirodnog odumiranja i sušenja cime (fiziološka zrelost) treba sačekati oko petnaest dana da pokožica krtola potpuno završi svoj razvoj. Pre vađenja treba proveriti da li je pokožica potpuno očvrsla ili se još ljušti.

Nakon ovog perioda potrebno je što pre povaditi krompir i smestiti ga u skladište, jer zemljiše nije optimalna sredina za njegovo čuvanje, posebno u drugoj polovini leta kada su visoke temperature vazduha i zemljišta. Napad zemljišnih štetočina je veoma visok u periodu avgust-septembar, naročito kada se prekine sa navodnjavanjem, pa i zbog toga krompir treba što pre skloniti sa njive u skladište.

Krtole koje su po prestanku razvoja provele duže vreme u suvom i toplom zemljištu su van kondicije, delimično dehidrirane, sa visokom temperaturom mesa i sklone su lakom povređivanju tokom vađenja i kod kasnije manipulacije. Povrede su vidljive na površini krtola, ali ih u velikom procentu ima i u unutrašnjosi krtole u vidu tzv. modrica. One u značajnoj meri snižavaju upotrebnu vrednost krompira za preradu ali i kučnu upotrebu.

Optimalne temperature za vađenje krompira su 15-20oC, ali je pored temperature važno rehidrirati krtole i zaliti zemljiste da omeksa kako bi se smanjilo prisustvo grudvi. U periodu visokih temperatura krompir treba vaditi od ranih jutarnjih sati do najkasnije u podne. Vađenje na prevlaženim zemljištima je takođe rizično, jer se sa krompirom u skladište unosi previše zemlje, otežava kvalitetno ventiliranje i povećava rizik od pojave bolesti.

Povređen krompir brže dehidrira i predstavlja lak plen za prodor mnogih patogena koji prouzrokuju pojavu truleži. Posebno su opasni prouzrokovači suve trulezi (Fusarium sp. i Phoma sp.), ali i vlažne truleži (plamenjača krtola-Phytophthora infestans i Erwinia sp.). Pojava truleži kod pregrejanih krtola je često rezultat primarnog raspadanja tkiva krola, a onda se tu sekundarno pojavi i neki patogen.

Krompirov moljac

Krompirov moljac je opasan insekt i po ekonomskim štetama nalazi se odmah posle krompirove zlatice i larvi žičnjaka. Spada u noćne leptire. U toku vegetacije napada nadzemne delove biljke, a kasnije krtole u polju i toku lagerovanja u skladištu.

Ova osobina ga razlikuje ga od svih do sada prisutnih šetočina krompira kod nas, koje štetu prave samo u polju u toku vegetacionog perioda krompira. Poznato je da osim krompira napada i paradajz, duvan, plavi patlidžan, papriku i divlje biljke iz familije Solanaceae.

Njegovo prisustvo je u 2015 godini registrovano gotovo u svim ravničarskim regionima gde se gaji krompir u Srbiji. Kritičan period za napad moljca u polju u većini ravničarskih krajeva je od polovine jula meseca do vađenja krompira, ali i od momenta unošenja krompira u skladište do pojave dnevnih temperatura ispod 15oC.

Aktuelne meteorološke prilike kod mnogih proizvođača stvaraju opravdan strah od šteta koje može prouzrokovati moljac, jer iskustvo od ranije ukazuje da je za razvoj moljca bitan duži period suše i visokih temperatura vazduha u julu i početkom avgusta koji nije prekidan nižim noćnim temperaturama. Od prvog jula do danas vremenske prilike u mnogim ravničardkim područjima su bile pogodne za razvoj moljca, koji je na žalost u manjoj brojnosti stalno prisutan.

Mere za suzbijanje krompirovog moljca

Mere koje se primenjuju u cilju suzbijanja šteta od moljca mogu se podeliti na preventivne i direktne. Preventivne mere za suzbijanje krompirovog moljca su usmerene na smanjenje rizika od njegovog napada, dok se direktnim merama uz primenu insekticida direktno smanjuje negova brojnost i mogućnost da odrasli insekt položi jaja.

Preventivne mere na njivi:

• Kvalitetna predsetvena priprema zemljišta i kvalitetno zagrtanje krompira. Kvalitetno ogrnut krompir je bezbedan od erodiranja banka tokom čestih navodnjavanja i pljuskovitih kiša, u njemu su krtole kvalitetno zagrnute zemljom sve do momenta vađenja (leptir polaže jaja na ogoljene krtole, ili ulazi kroz pukotine u zemlju).
• Održavanje vlažnosti zemljišta češćim navodnjavanjem sa manjim zalivnim normama.
• Povremeno navodnjavati odnosno rashlađivati zemljište do samog vađenja krompira, kako bi se izbeglo stvaranje pukotina u zemljištu.
• Povađen krompir ne sme da zanoći na njivi, već se mora što pre pokupiti i transportovati.
• Koristiti feromonske klopke za praćenje pojave leptira i određivanje vremena kada početi sa direktnim merama suzbijanja (korišćenje insekticida) radi redukcije njegove brojnosti u polju

Direktne mere na njivi:

Hemijskim suzbijanjem krompirovog moljca u polju se sprečava masovnija pojava ove štetočine na lokalnom nivou. Prisustvo i svakodnevni ulov imaga na feromonskim klopkama, razvoj moljca i faze krompira su odlučujuće u preuzimanju direktnih mera zaštite. Suzbijanje treba da bude sihronizovano od strane regionalne stručne službe i svih proizvođača u ataru gde se gaji krompir. Ovde je veoma bitno razviti tzv. kolektivnu svest proizvođača krompira. Od insekticida koristiti preparate koji su registrovani za suzbijanje krompirove zlatice.

Preventivne mere kod vađenja i skladištenja:

• Krompir vaditi nakon 2-3 nedelje posle desikacije ili prirodnog sasušenja cime, odnosno čim se formira dobra pokožica, kako se ne bi izlagao napadu moljca.
• Krtole u što kraćem periodu posle vađenja transportovati do skladišta.
• Na svim otvorima u skladištu (vrata, prozori, ventilacioni otvori) postaviti mreže (kao za komarce) kako bi se sprečio ulazak leptira.
• Ako ima mogućnosti skladištiti krompir na temperaturama 5 do 80C.

Direktne mere u skladištu:

Posle svake sezone skladištenja, odnosno pre unosa novog krompira skladišne površine (podove, zidove i plafone) isprskati insekticidima na bazi malationa, pirimifos-metila, cipermetrina i deltametrina, a skladišni prostor (zbog brojnijeg prisustva leptira) preparatima na bazi pirimifos-metila, pomoću ULV uređaja (zadimljavanje).

Pouke iz prethodnog perioda

Sigurno je da uspešne borbe protiv krompirovog moljca nema bez uvažavanja kvalifikovanih stručnih iskustava i preporuka, monitoringa, promena u tehnoilogiji roizvodnje kao i oko skladištenja krompira, uz obaveznu koordinaciju između stručnih i savetodavnih službi, vodećih roizvođača i lokalnih medija.

Autor: dr Živko Bugarčić