Prohladno vreme podseća nas na jesen koja je tu i da baštovani uveliko pripremaju svoju baštu za zimu. Mnogi biljni patogeni mogu da prežive zimu u vrtovima, u zaraženom lišću, cveću, granama i voću. Lepa vest je da baštovani sami mogu da smanje rizik od biljnih bolesti za narednu godinu prateći ove korake temeljnog čišćenja vrta.
Drveće i grmlje
- Osmotrite lišće dok je još na biljkama da biste primetili bolesti, poput pegavosti lista. Pege se javljaju u različitim bojama, nasumično raspoređene po površini lista, ali su više izražene na donjim i unutrašnjim listovima. Tu ćete ih najlakše prepoznati.
- Ukoliko ste utvrdili da postoji bolest pegavost lista, lišće bi trebalo pograbiti kada opadne i ukloniti sa tog mesta i staviti u kantu.
- Pogledajte grane sa uvenulim ili mrtvim lišćem. Prebojena, ispucala kora na ovim granama mogla bi da ukaže na prisustvo infekcije. Velike izrasline ukazuju na prisustvo raka. Označite granu trakom kako biste znali gde je prisutan problem. Međutim, nemojte da uklanjate tu granu da biste uklonili rak. Ukoliko drvo orežete pre nego što uđe u stanje mirovanja može da pusti mlade klice koje neće imati vremena da otvrdnu pre zime, te niske temperature mogu da ih ubiju. Najbolje vreme za orezivanje bolesnih grana je u januaru ili februaru, kada je temperatura stalno ispod nule.
možda vas zanima
Cvetne bašte
- Pregledajte jednogodišnje i višegodišnje cvetnice da li imaju pege, trulež ili uvenule delove.
- Označite biljke koje sada pokazuju simptome bolesti.
- Nakon jakog mraza potpuno uklonite bolesne biljke koje pate od truljenja korena ili nadzemnog dela.
- Višegodišnje biljke koje imaju bolesnu lisnu masu mogu da se orežu malo iznad nivoa tla.
- Zaraženo lišće, stabljike i cveće treba ukloniti iz vrta.
Povrtnjaci
- U bašti gde se uzgaja povrće najbolje je da se uklone sve biljke koje su imale simptome bolesti tokom vegetacije i da se bace u kantu ili spale.
- Kod velikih bašta mnogi baštovani zaražene biljke zakopavaju u baštensku zemlju. U tom slučaju, baštovan koristi plodored i izbegava sadnju bilo koje biljke iz iste biljne porodice kao što je i bolesna kultura i to narednih 3-4 godine.
- Zdravo lišće listopadnog drveća može da se postavi na zemlju povrtnjaka kako bi se sprečila erozija tla tokom zime i pružilo utočište domaćim oprašivačima.
Šta raditi sa bolesnim biljnim materijalom?
Sugestija je da se bolesni materijal ne kompostira.
Međutim, on zapravo može da se kompostira ukoliko ste zaista ovladali tehnikom kompostiranja, jer se kompostna gomila zagreva do 65 stepeni, što rezultira potpunim raspadom biljnog materijala. Ovo, takođe, ubija većinu patogena.
Ali, ako se vaš kompost ne zagreje dovoljno napraviće više štete nego koristi, te ako niste potpuno ovladali tehnikom kompostiranja, ipak je bolje da se ne eskperimentiše.
Izvor: UMN
Komentari