Osnovna delatnost poljočuvarske službe je obezbeđivanje svih poljoprivrednih kultura, od povrtarstva, voćarstva i ratarstva do šuma koje se nalaze na poljoprivrednim zemljištima. Šef poljočuvarske službe Vrbas, Predrag Miličković, objasnio nam je kako služba funkcioniše i koje su osnovne obaveze i prava poljočuvara na terenu.
„Poljočuvarska služba opštine Vrbas ima svoje poljočuvare u svakom selu, neka imaju dva, neka tri čuvara. Rad je isključivo smenski. Radi se u dve smene, a to je moguće zahvaljujući dobroj saradnji sa poljoprivrednicima, jer jedan čovek radi u jednoj smeni. Kad počne sezona, mi svi uglavnom imamo međusobno razmenjene brojeve telefona, pa dobijamo dojave kada se nešto sumnjivo primeti i tako mnogo lakše intervenišemo. Dnevne smene se kreću po lokacijama sa kojih je najbolji pregled na atare u mestu u kojem rade, pomoću dvogleda sve se vidi. Noćne smene se ciljano rade, zna se gde i kad imamo dojavu, a uglavnom je imamo. Tad ja pokupim dežurne čuvare iz jednog mesta i obilazimo ciljane terene, a u sezoni to najčešće bude svake noći“, navodi Miličković i dodaje da od perioda godine zavisi na koju će se kulturu staviti akcenat čuvanja.
Možda vas zanima
Koliko država štiti poljočuvare
Ukoliko se obilaskom terena ili po dojavi ustanovi neka nedozvoljena radnja poput krađe, paljenja ostataka u atarima, ugrožavanje susedskih kultura ili seča drveća, dužnost šefa službe je da obavesti policiju i da zajedno sa patrolom izađe na teren.
„Ja imam direktan kontakt sa policijom. Istog momenta kad krenem na teren, pozovem policiju i zajedno idemo, napravimo i očitamo zapisnik, predajemo ga našoj pravnoj službi, a ona dalje sudu. Ukoliko je veća količina ukradene robe pronađena na licu mesta, zapleni se i roba i sredstva kojim je krađa izvršena. Nedozvoljena dela koja se učine na poljoprivrednom zemljištu se uglavnom okarakterišu kao krivična i takvi se postupci vode, retko šta bude prekršajni postupak. Na primer, nedozvoljeno paljenje u polju se vodi kao prekršajni postupak, a toga bude dosta i za to su propisane najmanje kazne. Dosta poljoprivrednika svesno pali na svojim njivama, bez obzira na novčane kazne, koje se kreću od 5 do 10 hiljada dinara po jutru zemlje. Njima je to manji trošak nego upotreba mašina koje su potrebne za pripremu i obradu zemljišta“, objašnjava Miličković i ističe da poljočuvari sa sobom nose službenu legitimaciju koju su dužni da pokažu pri susretu sa licima koje zateknu na terenu, a ukoliko postoji neki prekršaj, obavezno je fotografisanje terena jer se te fotografije na sudu upotrebljavaju kao dokaz.
U toku zimskog perioda posebno se obilazi i čuva drveće koje se nalazi u atarima. Ono uglavnom zajedno sa raznim rastinjem formira manje šumarke kojih u poljima opštine Vrbas ima dosta. Budući da je nelegalna seča veoma rasprostranjena, u toku grejne sezone nije neobično da se na ovim mestima pronađu posečena stabla ili samo panjevi drveća starog i nekoliko decenija. Kako nam je ispričao šef poljočuvarske službe opštine Vrbas, jedan od najvećih oblika krađe koji su zatekli na terenu bio je upravo u vezi sa nelegalnom sečom drva.
„Pre desetak dana smo u Vrbasu imali nedozvoljenu seču drva. Isekli su 21 stablo i natovari tri prikolice i kombi vozilo. Jasno je da to bilo namenjeno prodaji. Počiniocima je oduzet kombi, dve motorne testere, podneta je krivična prijava i sad se čeka na suđenje. To je jedno od težih dela za koje sudija određuje kaznu. I za ovaj slučaj je bila bitna komunikacija. Da mi nismo imali dojavu od ljudi koji su prolazili tuda, verovatno ih ne bismo uhvatili“, navodi Miličković i dodaje da je veoma važno imati dobru komunikaciju sa poljoprivrednicima ali i sa svim ostalim građanima kako bi što više prijava stiglo do njih.
Iako od perioda godine zavisi koja se kultura najviše obilazi i nadgleda, Predrag Miličković kaže da se u dosadašnjem radu službe pokazalo da je jesen najkritičnije doba, a kukuruz najugroženija kultura. Kako kaže, u vreme berbe kukuruza krađe su najučestalije. Dešavale su se i ručne berbe i mašinske, te je u tom periodu služba u punoj mobilnosti.
„Bilo je situacija da smo našli 200 džakova ručno obranog kukuruza a kradljivci su pobegli. Najveći je problem što su to uglavnom ljudi koji to što odnesu dalje prodaju. A oni koji budi uhvaćeni i kažnjeni, ili mi bar znamo ko su, vraćaju se stalno tim radnjama“ , navodi Miličković.
Poljočuvarska služba je u obavezi da obezbeđuje i privatno i državno poljoprivredno zemljište. Iako je tako, dešava se da privatnici imaju svoje čuvare na poljima. U tom slučaju je od velike važnosti da postoji saradnja između njih i poljočuvarske službe kako bi se što više pojava uočilo i reagovalo ispravno i na vreme.
Komentari