Brusnica (Vaccinium macrocarponAit.) potiče iz Severne Amerike u pitanju je prirodni antibiotik i sve češće nalazi primenu u medicini. Crveni plodovi su kiselkasti zbog veće količine vitamina C. A osim njega brusnice sadrže i beta karoten, antocijanine, kalijum, kalcijum, magnezijum i druge vitamine i minerale. Sto grama svežih brusnica sadrži samo 15, dok 100 grama suvih brusnica sadrži 60 kalorija.
U pitanju je manja grmolika biljka, visine oko 30 cm, sa granama dužine od 30 cm do 1,8 metara. Koren brusnice je veoma plitak, svega nekoliko centimetara, a stablo je relativno tanko.
Možda vas zanima
Morfološki razlikujemo dva tipa grana, vertikalne i puzeće. Puzeće se horizontalno spuštaju po površini zemljišta. U prvoj i drugoj godini vertikalne grane rastu uspravno, pa kako postaju više, savijaju se i padaju po zemlji, pri čemu samo vrhovi grana ostaju uspravni. Na vertikalnim delovima grana razvijaju se listovi i cvetovi, odnosno plodovi. Listovi su prilično maleni, sjajni, zelene do tamnozelene boje, a na jesen gubljenjem hlorofila dobijaju crveno-braon boju. Listovi na biljci ostaju 2-3 godine. Cvetovi su bele do svetlo-roze boje, dugački oko 8 mm, sa zvonastom krunom, dok su plodovi koralno-crvene boje, kiselog i aromatičnog ukusa.
Gajenje brusnice
Brusnice se uglavnom gaje u hladnim podnebljima, a u nekim regionima uspevaju do 1500 metara nadmorske visine. Brusnice su veoma otporne na hladnoću, ali imaju veliku potrebu za vodom. S obzirom na to da ima plitak koren, biljka može vrlo brzo da se osuši. Manjak vode i vlage utiče na rast biljke, kao i na prinose u toj godini, ali i u narednim sezonama. Pored potrebe za navodnjavanjem u svim fazama rasta, ovoj biljci je potrebna voda i u periodu mirovanja kako bi se sprečilo oštećenje od mraza. Svakako, i čokot i plod neophodno je zaštititi od mraza, kako u vreme zimskog mirovanja, tako i tokom vegetativnog perioda.
Kod navodnjavanja je poželjno da se koristi kišnica, naročito ako raspoloživa voda za navodnjavanje sadrži previše karbonata. Navodnjavanje može da se obavlja sistemom za navodnjavanje sprinkler ili kap po kap. Sistemi za navodnjavanje kap po kap, odnosno kapaljke, obično su položene ispod površine podignutih rovova u pravcu redova, pre sadnje. U prvoj godini potrebno je redovno zalivanje u toku celog leta, te dobro obratiti pažnju i ne dozvoliti da zemlja postane potpuno suva između perioda zalivanja.
Temperatura je isto tako veoma važan faktor u uzgoju brusnica, jer utiče na rast biljke i period sazrevanja. Optimalna temperatura za uzgoj brusnice je od 16°C do 27°C. Niska temperatura može da uspori rast biljke i sazrevanje ploda. Na temperaturi nižoj od -10 °C, a praćenoj vetrom, dolazi do smrzavanja listova i pupoljaka. Suma efektivnih temperatura (prosečna vrednost akumulirane toplote u vegetacijskom periodu) je potrebna za početak vegetativnog perioda brusnice. Za odvijanje normalnih bioloških procesa, potrebno je da brusnica prođe period zimskog mirovanja na temperaturi iznad 7°C (oko 2500 sati). Međutim, ako dođe do pada temperature, taj proces se prekida. S druge strane, visoka temperatura utiče na pojavu ožegotina na plodu. Ukoliko je temperatura vazduha viša od 26°C, brusnicu je potrebno navodnjavati prskanjem, kako bi se biljka rashladila i kako bi nadoknadila gubitak vlage usled visoke temperature.
Priprema zemljišta i sadnja
Brusnice veličinom ne zahtevaju mnogo prostora, ali mogu biti veoma izbirljive u pogledu zemljišta i uslova za uzgoj. Vole vlažna područja, hladnija staništa i kisela, humusna ili peskovita zemljišta (pH 4.0 do 5.5) uz mogućnost zadržavanja vode na manjoj dubini. U baštama ili za testiranje najbolje je da se gaje u kontejnerima. Brusnice u kontejnerima se mogu saditi tokom cele godine, a najbolje je od marta do maja. U slučaju uzgoja veće količine brusnica, preporučuje se sadnja u gredicama i to je najbolje činiti u proleće ili na jesen.
Ključ uspešnog rasta brusnice je zemljište sa niskim pH vrednostima, visoke količine organske materije kao što je mahovina, treset. Takođe je poželjno dodavanje malo peska. Brusnice veoma slabo uspevaju na normalnim zemljištima, pa je zato najbolje napraviti gredice sa odgovarajućim medijumom za uzgajanje. Međutim, to može da iziskuje dodatne troškove i dovede do poteškoća u odražavanju potrebnog nivoa podzemnih voda. Peskovita zemljišta sa slabijom drenažom mogu dovesti do sprečavanja odvođenje suvišne vode sa zasada, ako je recimo ispod zemljišta sloj gline. Na osnovu ogleda i istraživanja, veoma dobro se pokazalo gajenje brusnice na zemljištu sa folijom ispod medijuma, kako bi se sprečilo preterano oticanje vode, odnosno drenaža zemljišta i povećalo zadržavanje vlage. Ovako mogu da se stimulišu prirodni uslovi gajenja brusnica na močvarnim zemljištima.
Brusnice se reprodukuju vegetativnim putem, podzemnim izdancima koji se razvijaju pod zemljom i razvijaju grane iznad zemlje. Razmnožavanje se obavlja skidanjem izdanaka na dužinu od 5-10 cm i postavljanjem na dubinu od oko 3 cm. Žiljenje rasada se izvodi u zatvorenom prostoru u staklenicima ili plastenicima, sa dovoljnom količinom vlage i u trajanju 35-40 dana, od sredine februara do kraja marta. Neposredno pred sadnju, ožiljene sadnice treba držati u vodi da se ne isuše. Posle toga, sadnice se prebacuju na otvoreno i obavlja se sadnja, od aprila do sredine maja. U polju se obično dobro primaju, ali im se mora obezbijediti pravilno i redovno navodnjavanje i orošavanje.
Što se tiče sadnje, pre svega, neophodno je pripremiti gredice u visini 30 cm, izvaditi biljke iz kontejnera, posaditi u nivou sa zemljištem i pokriti humusom debljine 2 cm. Sade se na dubini od 5-7 cm, sa razmakom od 0 do 40 cm u redu i 80-90 cm između redova, na udaljenosti od 25 cm u redu, ako je razmak između redova 100 cm. Umjesto podignutih gredica, mogu se iskopati mali rovovi, na primer 1×2 metra ili 1.2×2.5 metra i popuniti odgovarajućim zemljištem. Jarak za svaku sadnicu treba biti dubok 20-25 cm.
S obzirom na to da brusnice vole kisela zemljišta, preporučuje se upotreba đubriva sa kiselom reakcijom. Svake godine je potrebno dodati malu količinu u tankog sloja tresetne mahovine, borovih igala, humusa ili piljevine oko svake biljke. Svakih 4-5 godina, dodaje se pesak u tankom sloju na zemljište, bez kopanja zemljišta. Zemljište prilikom gajenja brusnica treba da bude u slojevima, a ne pomešano. Nakon dve godine, neophodno je eliminisati ogroman broj grana i ostaviti 4-5 novih izdanaka (grana) za nastavak rasta. Stare i suve grane su iseći u potpunosti, a one sa niskim prinosom useva treba da budu orezane na oko jednu četvrtinu visine grma.
Berba
Brusnice sazrevaju od sredine avgusta do kraja septembra, a beru se kada su svetlocrvene boje. Ranije ubrane, mogu ostati veoma gorkog ukusa. Postoje dve metode berbe brusnica, vlažna i suva. Prilikom vlažne metode branja, kada brusnice dozre, uzgajivači poplavljuju polja. Pre berbe, ispusti se iz ruku pokoja bobica da se vide hoće li odskakivati od zemljišta. Brusnice ne moraju da se beru ručno, već se može poplaviti celo polje, zatim se pomoću mašina protresaju biljke kako bi se zrele bobice odvojile od stabljike te sačeka da bobice isplivaju na površinu. Posle toga brusnice se kupe i sortiraju. Brusnice koje se beru vlažnom metodom potapaju se tri puta vodom u visini od 30 cm: prvi put u septembru da bi se skinuo plod, drugi put kako bi se skinulo suvišno lišće i grančice, i treći put pred zimu kako bi se stvorio zaštitni sloj leda.
Zasade koji se beru suvim postupkom ne treba natapati kako bi se skinuo plod. Prilikom branja, koriste se posebne mašine da bi stresle bobice sa stabla u vreće. Nakon berbe, brusnice se dopremaju do prijemnih stanica gde se ocenjuje kvalitet na osnovu boje i mogućnosti odskakanja (mekane bobice ne mogu da odskaču). Suva berba se koristi za snabdevanje tržišta svežim voćem. Plodovi se mogu čuvati zamrzavanjem ili sušenjem. Brusnice se mogu držati 3-5 nedelja u frižideru, hlađenom na temperaturi od 0-7 °C. Kada su zamrznute, mogu da se skladište i nekoliko meseci.
Značaj brusnice u ishrani
Brusnica je veoma lekovita biljka, prirodni je antibiotik koji uništava štetne bakterije i gljivice u telu. Lišće i plodovi se koriste i za pravljenje čajeva. Plodovi se mogu koristiti u svežem, zamrznutom i suvom stanju za pravljenje sokova, džemova, ukusnih soseva i jela.
Naučna ispitivanja su pokazala da zahvaljujući hipuričnoj kiselini, brusnica ima posebno antibakterijsko delovanje u sprečavanju pojave infekcije urinarnog trakta (E. Colli bakterija), kao i delovanje na uništenje bakterije Helicobacter pylori, koja je uzročnik čira na želucu, a koristi se i u borbi protiv gljivice kandide. U istraživanjima, sredstvo za ispiranje usta s brusnicom značajno je smanjilo pojavu karijesa, te smanjilo rizik od pojave bolesti zuba i desni. Brusnica reguliše varenje, normalizuje rad digestivnog trakta, a dobro se pokazala u preventivi i lečenju gonoreje, artritisa, reumatizma, dijabetesa, dijareje, bolesti (infekcije) kože, očiju, polnih organa, protiv bolesti jetre, upale grla (ispiranjem), prehlade i kašlja.
Fenol sprečava srčane bolesti, prevremeno starenje i nekoliko vrsta raka, kao što su kancer prostate i urinarnog trakta. Brusnica obiluje i taninima koji su bitni za zdravlje srca i prevenciju kod kardiovaskularnih bolesti. Flavonoidi i polifenoli služe kao prirodna odbrana od arteroskleroze, inhibiraju loš holesterol i poboljšavaju cirkulaciju.
Iz svih ovih istraživanja i iskustava pojedinaca može se zaključiti da je brusnica veoma lekovita i korisna namirnica, pa je zato treba češće koristiti u ishrani.
Autorka: Dr Nataša Čereković
Tekst je originalno objavljen u magazinu Agro Planeta
Komentari