Zašto Srbi žive u voćarskom raju?

Zašto Srbi žive u voćarskom raju?

„Pre šest godina sam rekao da Srbija ima jako dobre uslove za voćarstvo. Danas ću vam reći nešto što iskreno mislim, a što neće možda dugo potrajati – sada, prema tržišnim prilikama u Evropi, živite u voćarskom raju! Koliko će on potrajati, zavisi od vas“, kaže prof. dr Franci Štampar sa Biotehničkog fakulteta u Ljubljani.

Jabuke - © Foto: Biljana Nenković

Slovenački stručnjak ovu tvrdnju zasniva na činjenici da najveći i najjači proizvođači jabuke u Evropi, kao što su Poljaci, prodaju kilogram ovog voća za 25 evrocenti, dok se jabuke iz Srbije prodaju za 50, pa čak i 75 centi. Ako voćaru iz Evropske unije ostaje oko 8.000 evra po hektaru, profesor Štampar kaže da srpskom ostaje dvostruko, pa čak i trostruko više. On je ovu kalkulaciju izveo na predavanju u Ravnom Gaju na temu „Konkurentna proizvodnja jabuke – istok i zapad Evrope“.

Vi dajete podatak da proizvodite 35.000 tona jabuka, ali to je samo statistika. Moguće je da imate 200.000 tržišne jabuke. Možete imati i 500.000, jer imate te mogućnosti. Ako pogledamo proizvodnju jabuke u Evropi, vidimo da je ove godine najviše minusa bilo u Sloveniji, zatim u Slovačkoj, Mađarskoj, Austriji i to oko 300.000 tona godišnje. Međutim, te pojedinačne varijacije nisu bitne, jer Evropa u poslednje tri godine ima relativno stabilnu proizvodnju od 12 miliona tona. Ko nam je glavni? Poljaci“, kaže profesor Štampar.

Evo kako je bilo na savetovanju voćara u Gruži

Poljaci su 2006. godine imali proizvodnju od 4.150.000 tona što je iznosilo 35% evropske proizvodnje. „Tu je glavni problem. Poljaci će iduće godine imati, ako ne i ove, 5 miliona tona, i to će biti 40% evropske proizvodnje. Znači, jedna zemlja je prevazišla sve i ona će diktirati cenu. Uglavnom gaje svoju sortu ’šampion’. Nemojte misliti da samo vi znate i možete, i oni znaju“, dodaje profesor Štampar.

 

Evropa u poslednje tri godine ima relativno stabilnu proizvodnju od 12 miliona tona. Ko nam je glavni? Poljaci.

 


Ovaj stručnjak navodi da smo se nekada žalili da Novi Zeland ima tri meseca dužu vegetaciju. Zbog promene klime to je i ovde sada slučaj. Vegetacija je duža za 60 dana, u oktobru, novembru, pa i do polovine decembra ima lišća na jabukama i tu okolnost treba iskoristiti. Neki od najboljih u ovom poslu su na tu promenu odgovorili povećanjem prosečne proizvodnje. Recimo, južni Tirol je na svojih 18.000 hektara povećao prinos na 62 tone jabuke vrhunske prve klase. Poljska ima povećanje od 35% prinosa i ona diktira cenu.

Zašto Srbija ne koristi svoje potencijale u poljoprivredi?
Prof. dr Franci Štampar - © Foto: Biljana Nenković

U Poljskoj sada možete kupiti jabuke koliko hoćete po 25 do 30 evrocenti za kilogram, pakovane u kartonu. Dobar gazda koji želi da bude konkurentan treba da ima cenu iz voćnjaka za 10 centi nižu od najniže cene u Evropi. Ako Evropa nudi jabuke po 25 evrocenti za kilogram, vi treba da proizvedete jabuku za 15 centi. To je ideja“, navodi ovaj slovenački stručnjak i dodaje da bi trebalo usvajati i primenjivati savremene tehnologije proizvodnje kojom bi procenat prve klase u voćnjaku dostizao i 85% roda na jednom hektaru.


 

Dobar gazda koji želi da bude konkurentan treba da ima cenu iz voćnjaka za 10 centi nižu od najniže cene u Evropi.


 

Savremena tehnologija proizvodnje jabuke diktira i cenu po kojoj će je voćar prodati. Kalkulacija profesora Štampara izgleda ovako: „Na 40 tona po hektaru naša cena troškova proizvodnje je 25 evrocenti po kilu. Ako imamo 50 tona cena pada na 18 evrocenti, na 55 tona trošak nam je 16.3 evrocenta. Ako imamo 60 tona, trošak je 15 centi. Kada dodamo ektra deluks program, koštaće nas maksimalno 1.000 evra. Onda će nam cena na 75 tona biti 13.3 evrocenta. A ja znam da neki u Srbiji proizvedu jabuku za manje od 10 evrocenti po hektaru.“

3 stavke koje strani kupci jabuka najviše vrednuju
Kalkulacija profesora Štampara - © Foto: Biljana Nenković

Kada se te jabuke, na primer, prodaju po 25 centi, ostaje oko 8.000 evra. Kod vas ostaje barem dva, i tri puta više. Zato jer je ne prodajete po 25 centi nego po 50, neki dobri i po 70 centi. Zato živite u raju i neka traje“, zaključio je profesor Franci Štampar.

Sagovornik:
Prof. dr Franci Štampar, Biotehnički fakultet u Ljubljani
Foto: Biljana Nenković

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica