Veliki broj poljoprivrednika iz Kikinde odlučio se za uzgoj lešnika, a mi smo se zapitali zašto su se oni opredelili da od svih voćnih kultura podignu baš zasade leske i zašto je upravo lešnik postao primarna kultura velikog broja proizvođača iz tog banatskog grada.
Foto:Agromedia
Priča o dobroj profitabilnosti lešnika tačna?!
Aleksa Raca sa svojom porodicom u selu Nakovu, nadomak Kikinde, gaji lešnik na površini od 2,8 hektara. Plodove prerađuju i od istih prave puter, hladno ceđeno ulje i prozvod med i lešnik. Kako kaže, njegova porodica je imala oranične površine koje nisu mogli da obrađuju u sistemu ratarenja zbog nedostatka mehanizacije, te su se stoga odlučili za voćarstvo. Zemljište u Nakovu, tvrdi, više pogoduje proizvodnji voćarskih i povrtarskih kultura tako da su imali i odgovarajući preduslov.
MOŽDA VAS ZANIMA
„Tada je bila aktuelna priča o dobrom uspevanju lešnika i njegovoj visokoj profitabilnosti pa smo hteli da se u tome okušamo i opredelili smo se stoga da posadimo upravo tu kulturu. Ta priča se sada pokazala i tačnom, evo mi sada u šestoj godini proizvodnje vidimo da lešnik može da podnese svoje troškove, to jest sve troškove proizvodnje koje on stvori za godinu dana, svojim rodom i otplati“, istakao je ovaj mladi proizvođač za AGROmedia portal.
Ovogodišnji rod lešnika prepolovljen u odnosu na prošli
Jelena Kljajić iz Poljoprivredne stručne službe Kikinda na pitanje zbog čega se sve više poljoprivrednih proizvođača iz Kikinde opredeljuje za lešnik odgovara da u proizvodnju lešnika ulaze ratari zbog straha da će ostati bez državne zemlje i određenog dela prihoda sa iste, ili ljudi koji u posedu imaju manje površine. Ipak, ona ističe da ova godina nije bila dobra za proizvođače lešnika.
„Rod lešnika je ove godine prepolovljen u odnosu na prethodnu, pa se kreće oko 1,5 tona po hektaru“, govori naša sagovornica iz PSS Kikinda.
Komentari