Najpoznatije i ujedno kod nas najmanje zastupljeno bobičasto voće – borovnicu, napadaju mnoge biljne bolesti i štetočine, koje mogu naneti velike ekonomske štete.
Možda vas zanima
Borovnici veliku štetu mogu naneti eriofidna grinja, cvetojed, smotavac ploda borovnice, lisni miner i štitasta vaš. Početkom juna najveća opasnost je od plamenjače borovnice. Javlja se u vidu pega veličine od 2 do 20 milimetara. Bolest se javlja na grančicama, lišću i nedozrelim plodovima. Zaraza je jača u uslovima povećane vlažnosti, odnosno čestih kišnih perioda i visoke temperature.
Ovako izgleda najsavremenije pikiranje sadnica borovnice
Osim plamenjače, borovničari moraju da obrate pažnju na rđu stabla i lišća. Ukoliko primete mrke pege od dva do tri milimetra, treba odmah da reaguju, jer bolest može da zahvati čitav žbun. Najveća opasnost za pojavu ove bolesti je upravo sada, krajem proleća i početkom leta.
Uzročnik ove bolesti se suzbija istim preparatima kao i plamenjača, a rokovi za tretmane se praktično podudaraju. Iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe u Kragujevcu navode da se pravovremena zaštita borovnice od bolesti mora sprovesti u saradnji za stručnjacima koji će napraviti program zaštite za svaku sezonu.
Ukoliko se primete mrke pege od dva do tri milimetra usled rđe stabla i lišća, treba odmah da se reaguje, jer bolest može da zahvati čitav žbun.
Za borovnicu u junu je veoma važno da se sačuva od biljnih vaši i da se neprekidno radi na uništavanju korova. Naime, ne sme se dozvoliti da korovi preuzmu vodeće mesto. Koren borovnice je izuzetno plitak, zbog čega se zemljište oko sadnice obrađuje u manjoj meri i to jedan do dva metra oko same sadnice. U uništavanju korova može se primeniti kombinacija malčiranja i herbicida. Prostor između redova borovnice se zatravljuje, ali je potrebno redovno košenje.
Imajući na umu da je u Srbiji borovnica novije gajeno voće, nema ozbiljnijih iskustava po pitanju primene herbicida za suzbijanje korova, te je potrebno biti oprezan. Za zasade borovnice preporučuju se protivgradne mreže, koje ne štite samo od grada. Mreže su i efikasna zasena, ali i zaštita od ptica, koje su veliki „ljubitelji“ ovog bobičastog voća. Ukoliko pak nemate mreže, priručno može da posluži i sprava koja proizvodi različite zvukove jačeg ili slabijeg intenziteta, a mogu da posluže i obični rođendanski baloni.
Komentari