Lešnik je, pored oraha, biljna vrsta koja donosi izuzetno dobru zaradu i za koju najčešće tržište i kupci nisu problem. Otkupljivači na većim pijacama, kolačari i megamarketi uvek iskazuju potrebu za većim količinama lešnika. Međutim, mnogi poljoprivredni stručnjaci ističu da postoji veliki raskorak između trenutnog stanja proizvodnje leske u Srbiji i njenih stvarnih potreba, iako naša zemlja ima povoljne agroekološke uslove za ovu voćku. Kako biste smanjili taj raskorak, obezbedili svom lešniku potrebne uslove za dobar i pun rod, a samim tim i dobro zaradili, krenite od zemljišta.
Možda vas zanima
Lešnik i u lošim uslovima daje prinos, ali umanjen. Za lešnike sa visokim genetskim potencijalom potrebna su umereno vlažna i humusna zemljišta sa višom pH vrednošću. Stručnjak za voćarstvo PSSS Kragujevac, Biljana Milosavljević, kaže da ako zemlja nema dovoljno vlage, ona se mora nadomestiti.
„Ukoliko zemlja nije dovoljno vlažna, vrši se zalivanje. Svaku sadnicu treba zaliti sa 10 litara vode. Neophodno je navodnjavati u prvim godinama kako bismo postigli dobar prijem sadnica, a po potrebi i kasnije, ukoliko su velike temperature tokom leta“, preporučuje Milosavljevićeva.
S druge strane, preterana količina vlažnosti u vidu visokog nivoa podzemnih voda ili dugog zadržavanja površinskih može loše uticati na biljku, kao i blizina većih vodnih površina.
Ona dodaje da blizina jezera i velikih reka utiče na smanjenje temperaturnih kolebanja, na povećanje relativne vlažnosti vazduha kada vegetacija kod lešnika počinje kasnije, pa i na fazu cvetanja i završetak vegetacije.
Iz tog razloga, ali i zbog potreba za svetlošću i provetrenošću, leski odgovaraju tereni sa blagim nagibom zbog izraženijeg strujanja vazduha i manje otpornosti od izmrzavanja. Što se tiče kvaliteta zemljišta, lešnik traži ono koje je rastresito.
„Duboka i strukturna rastresita zemljišta sa povoljnim vodno-vazdušnim režimom, dobrim hemijskim i biološkim osobinama su povoljna za gajenje leske“, kaže Milosavljevićeva.
Upravo rastresita zemljišta su važna zarad ravnomernijeg razvijanja korenovog sistema, kako u širini, tako i u dubini. Zahvaljujući toj rastresitosti, zemljište će imati dovoljno hranljivih materija, vazduha i vode tokom cele godine, što će pogodovati leski. Takva zemljišta su peskovito-glinovita i humusno-karbonatna. Leski nikako ne pogoduju kisela zemljišta, kakva se uglavnom nalaze u Srbiji.
„Zato pre sadnje treba ispitati kiselost zemljišta, odnosno pH vrednost, jer idealna pH vrednost za gajenje lešnika je od 6 do 7“, kaže naša sagovornica.
Pre sadnje ukoliko je potrebno, treba obaviti drenažu, a plodnost nadomestiti fosforno-kalijumovim đubrivima. Na jednom hektaru se sadi oko 500 sadnica, a pre sadnje se kopaju jame duboke i široke 40 cm. Više se preferira jesenja sadnja nego prolećna.
„Leska ima veoma kratak period mirovanja, zato je najbolje sadnju obaviti rano u jesen, a ako se ipak poljoprivrednik odluči da sadi u proleće to treba da uradi najkasnije do marta. Kada se sadnica stavi u jamu, zatrpa se zemljom, nagazi se i obavezno se ubacuje neki insekticid“, savetuju iz odeljenja za voćarstvo PSSS Kragujevac.
Nakon sadnje, zemljište je neophodno održavati primenom pravilnih agrotehničkih mera koje će omogućiti aeraciju i potrebnu vlažnost, a ujedno će sprečiti razvoj korova.
Komentari