Okončani su radovi u malinjacima, a proizvođači koji su primenili sve neophodne agrotehničke mere ove godine očekuju dobar prinos. Za razliku od prošle godine, koja je bila suva i topla, sa nedovoljno padavina, početak ove godine i vremenski uslovi u zavisnosti od mesta gde se gaji malina pogoduju ovoj voćnoj kulturi.
Možda vas zanima
Žarko Jančić, koga smo zatekli u zasadu maline u osečanskom selu Lopatanj, kaže da očekuje da prinos bude malo bolji nego prošle godine, kada je sa 40 ari nabrao 4,8 tona „crvenog zlata“.
„Za sada sam zadovoljan kakav je zasad. Malina je izlistala, nije bilo bolesti, na vreme su odrađene sve agrotehničke mere i hemijska tretiranja protiv bolesti i štetočina. Trenutno odgovara ovo sunčano vreme, ali bi dobro bilo da bude i kiše jer je zemljištu potrebna vlaga“, kaže Žarko i dodaje da se odlučio za sortu vilamet jer je najotpornija, a uz đubrenje, freziranje, redovno tertiranje daje najbolje prinose. „Pored toga, pre stigne za berbu, koja se završi početkom jula. Na taj način izbegne se i suša, koja u našim krajevima kreće od polovine jula“, dodaje on.
Otkup malina: mercedes po ceni fiće
Pre četiri godine nabavio je 2.000 sadnica vilameta od osečanske firme „Podgorina Frucht“ po ceni od 1 evro po struku sa rokom otplate od pet godina.
„Sadnice, kao i uslovi za kupovinu, bili su dobri. Zadovoljan sam prinosom, a i kvalitetom ploda koji je isti i na početku i na kraju berbe“, priča naš sagovornik.
„Mene na ovoj površini proizvodnja jednog kilograma malina košta 120 dinara, a proizvedem 120 kilograma maline po aru. Bilo gde u svetu proizvođači zarade 30 do 50 odsto od uloženog, pa mislim da bi svi bili zadovoljni ako bi otkupna cena kilograma malina bila bar 180 dinara“, zaključuje Jančić.
Nekoliko kilometara od Lopatnja, u selu Sirdija, Dragan Petrović i njegova supruga Milena na skoro 5 hektara gaje šljivu, kupinu, trešnju i malinu.
„Ako do kraja berbe sve bude uredu, očekujem da sa 1,20 hektara naberemo oko 12 do 13 tona malina. Međutim, pitanje je kakvi će biti vremenski uslovi. Imam sistem za navodnjavanje ‘kap po kap’. Sopstvenim sistemom akumulacije navodnjavam površinu od dva hektara, gde se pored maline nalazi i kupina. Što se tiče cene, otkupna cena ispod dva evra nije dobra. Ako bude dva evra, onda može nešto i da se zaradi, ako bude niža ili čak 80 dinara, kako se priča, ja sigurno neću platiti radnike. Braćemo supruga i ja koliko možemo, ostalo ćemo pustiti da propadne“, kaže Dragan Petrović.
Teška odluka za malinare – saditi Polku ili Vilamet?
Malinjaci se u Kolubarskom okrugu sve više šire, najviše ih je u valjevskim i osečanskim selima.
Đorđe Sovilj, savetodavac za voćarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj službi Valjevo, kaže da je „po popisu poljoprivrede iz 2011. godine pod malinom u Kolubarskom okrugu bilo 1.200 hektara. Od 2014. godine interesovanje proizvođača za podizanjem novih zasada je sve veće, tako da se procenjuje da je sada pod malinjacima oko 2.500 hektara.“
„Zasadi maline nisu baš u najboljem stanju i to je posledica prošlogodišnje suše. U većini zasada izdanci nisu dostigli potrebnu visinu za vezanje tako da rodni potencijal ove godine nije baš najbolji i prosečan prinos neće biti kao ranijih godina. Međutim kada se uzmu u obzir površine na kojima se gaji malina može se očekivati da će u Kolubarskom okrugu ove godine biti proizvedeno od 12.000 do 15.000 tona“, navodi Sovilj.
Vodeća sorta je vilamet, prate je miker, glen ample i tjulamin, a od dvorodnih tu su polka i polana.
Autor: Dejan Davidović
Komentari