Izrazito visoke temperature za ovo doba godine, karakteristične za kraj proleća i leto, uz nedostatak vlage u zemljištu, izmamile su ovih dana pupoljke. Pored ostalih voćnih vrsta, mnogo ranije nego što je to uobičajeno, počinju da se otvaraju i cvetni pupoljci šljive. Inače, najranije cvetanje šljive u valjevskom kraju zabeleženo je 20. marta, a sada voćari više nego ranijih godina strahuju zbog moguće pojave kasnih prolećnih mrazeva.
,,Ceo frebruar je bio izvan proseka sa temperaturama, tako da je bilo za očekivati da vegetacija krene ovako rano. Vrlo lako može doći do promene vremena i pada temperature, i očekuje se veliko izmrzavanje. Mi moramo da radimo zaštitu, obradu i ostalo bez obzira na to šta će biti. Sam Bog može da nas spase”, kaže Nikola Gentić, voćar iz Gole Glave.
možda vas zanima
Jovan Milinković, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Valjevu kaže da se deficit vlage, koji je evidentan u zoni korenovog sistema, a u voćarstvu je bitan sloj dubine 40 do 50 santimetara, manifestuje ranijim kretanjem vegetacije.
Prva polovina prošle godine bila jako kišovita – maj, jun, ali sve je to, kako kaže, ipak malo u odnosu na jako suvo leto i sušnu jesen, osim novembra. Pored toga, u poslednjih sedam, osam godina ima jako malo snega, a snežni pokrivač, koji je nekad imao udeo od 13 procenata u ukupnim godišnjim padavina, je izuzetno značajan jer se sporo topi i akumulira u zemljištu.
,,Dešavalo se i ranijih godina da u februaru cveta kajsija, ali šljive nisu nikada cvetale pre 20. marta, a ove godine već su se na stablima pojavili cvetovi i listovi. To je proces koji je nezaustavljiv.
Zemljište se zagrejalo na minimalnu temperaturu od nekih desetak stepeni i biljka je već spremna. Čim je ta temperatura zemljišta biljka intenzivnije povlači sokove, usvaja hranu i vodu, što je za nju signal da treba da uđe u vegetaciju i da nastavi svoje vegetacione faze – cvetanje, listanje, plodonošenje”, objašnjava Milinković.
Po njegovim rečima to nije dobro za proizvođače, zato što ima najmanje još mesec do mesec i po dana kritičnog perioda kada se javljaju mrazevi.
,,Bojim se da je to dug period da prođemo kroz njega bez problema”, upozorava naš sagovornik.
Ističe, da je iznenađenje i jako neobično, kretanje vegetacije kod vinove loze, što se u februaru nikada nije dešavalo. Očigledno je, kako kaže, da se zemljište nije ni ohladilo, ,,od prolećne suše i visokih temperatura koje su bile tokom jeseni, zemljište je ostalo zagrejano i kao da se samo dogrejalo i vinova loza počinje da suzi”, navodi Jovan Milinković, savetodavac za voćarstvo.
Problem sa manjkom padavina bio je evidentan još jesenas. Dug period bez padavina tokom minule jeseni, prethodio je optimalnom roku setve ozimih strnih žita, te je setvu teško bilo obaviti na vreme.
,,Suv setveni sloj onemogućio obavljanje kvalitetne pripreme zemljišta za setvu, pa su proizvođači bili primorani da primene redukovanu obradu, koja je izvođena uglavnom tanjiranjem. Zbog svega toga procena je da je jesenas u Kolubarskom okrugu pšenicom zasejano oko 13.000 hektara.
Inače, plan setve je predviđao da pšenica zauzme 15.650 hektara, što je za desetak procenata manje nego 2022. godine, kada je zasejano više od 17.000 hektara”, navodi Snežana Stojković Jevtić, savetodavac za ratarstvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Valjevu.
Prema podacima Republičkog hidrometerološkog zavoda u periodu jesen 2023. i zima 2023/2024. godine (u meteorologiji jesen je od 1. septembra do 30. novembra, a zima od 1. decembra do 28/29. februara) na području Valjeva najveća dnevna količina padavina registrovana je 25. septembra – 35,4 milimetra, dok je mesec sa najviše padavina bio novembar sa 152,4 milimetra.
Po rečima Jasminke Smailagić, načelnice Odeljenja za monitoring klime i klimatske prognoze Republičkog hidrometerološkog zavoda u posmatranom periodu imali smo ekstremnu sušu u februaru, ali i ekstremne padavine tokom novembra.
Dodaje da su oktobar i decembar takođe bili sa padavinama koje su znatno manje od proseka u periodu 1991 – 2020. godina. Jesen u Valjevu sa 245,3 milimetra je bila u domenu kišne, dok je zima za sada sa količinom padavina od 100,2 milimetra u domenu veoma sušno.
,,Ove promene u količini padavina značajno su uticale na uslove vlažnosti zemljišta. Padavine iz novembra dovele su do značajne akumulacije vlage u zemljištu. Međutim, period bez padavina tokom treće dekade januara i februara doveo je do isušivanja površinskog sloja zemljišta.
Uslovi vlažnosti procenjeni na osnovu standardizovanog indeksa padavina za vremenski period od 23. januara do 21. februara, pokazali su ekstremnu sušu, što može negativno uticati na razvoj kultura, posebno ukoliko se ta suša produži. Ipak, dvomesečni Standardizovani indeks padavina za period od 21. decembra 2023. do 21. februara ove godine pokazuje normalne uslove vlažnosti, što ukazuje na to da je vlaga u dubljim slojevima zemljišta zadovoljavajuća.
Ovaj podatak može biti pozitivan znak za razvoj poljoprivrednih kultura u narednom periodu”, ocenjuje načelnice Odeljenja za monitoring klime i klimatske prognoze Republičkog hidrometerološkog zavoda.
Merenja pokazuju da je novembar 2023. godine je bio drugi najkišniji novembar u istoriji merenja u Valjevu, posle novembra 1946. godine kada je izmereno 155,5 milimetara.
Komentari