Kako za druge poljoprivrednike, tako i za voćare, ova godina donela je mnoge izazove u pogledu proizvodnje. Činilo se da će sve ići kako treba na početku sezone, sa ranim sortama. Međutim, suša je mnogima pokvarila planove a to se pre svega odnosi na zasade koji nisu navodnjavani. Razgovarali smo sa voćarem Sinišom Tadićem iz Novog Slankamena kako bismo iz prve ruke saznali kakva je 2024. godina bila za domaće voćare.

Siniša se bavi voćarstvom od 2001. godine, a trenutno sa sinovima radi na zasadima na 10-ak hektara. Jabuke su na 6,5 hektara, 3 hektara je pod breskvama, a pod šljivom jedan hektar.

Kako nam je Siniša objasnio, ima nagoveštaja da će cene jabuke biti solidne, pa bi u pogledu zarade one mogle da ih izvuku bez obzira na sušu koja nije pogodovala njenom uzgoju.

Sa druge strane, zasadi pod breskvom koji su bili navodnjavani dali su dobar rod, dok je na drugom zasadu bez navodnjavanja, kako kaže, ,,prošao kao bos po trnju” jer je suša uzela svoj danak. Sa šljivom su prošli relativno dobro.

Perspektiva uzgoja jabuke

Upitali smo Sinišu kakva je perspektiva gajenja jabuke u budućnosti. Kako nam je objasnio, to niko ne zna, a vreme će pokazati. ,,Jedno je sigurno, ne treba odustajati, a ne treba se mnogo ni širiti. Imamo jako veliki problem sa radnom snagom već godinama, jedna godina je ovakva, druga je onakva.

Kod jabuke je dobra stvar što, ako je normalno, ako nema mraza, daje neku količinu. Sve što daje neku tonažu, opet nešto ostane”, objašnjava Siniša.

Sa druge strane, problem je u plasmanu robe. Kako nam je Siniša objasnio, svi koji su imali po par hektara pod jabukom već su ugasili proizvodnju.

Sa druge strane, vidi da će i on, zajedno sa drugim proizvođačima koji imaju bar 5-6 hektara pod jabukom imati problem zbog nedostatka radne snage. Kako nam je objasnio, mnoge stvari rade se mašinski ali je ipak neophodna ručna korekcija. A radnike je gotovo nemoguće naći.

Grožđe je davno obrano, vino se fermentiše – KAKO su vinogradari završili EKSTREMNU sezonu?

Što se tiče tržišta, Siniša tvrdi da nije problem dati robu, ali je pitanje kako ćete i kada naplatiti jer se rokovi stalno produžavaju a firme se otvore i zatvore za čas. Propale su i neke firme za koje su proizvođači mislili da su izuzetno ozbiljne i da nikad neće propasti.

Direktna saradnja sa trgovinskim lancima moguća je samo za velike proizvođače, dok sa manjim posluju preko posrednika.

Kako nam je Siniša objasnio, izvoz za Rusiju je slab i iznosi svega 10% u odnosu na pre nekoliko godina, a i cene su izuzetno niske.

Sortiment na srpskom tržištu standardan

Siniša tvrdi da sa sortimentom ne treba eksperimentisati, te da su u Srbiji u svakom pogledu neprikosnovene sorte ajdared, zlatni delišes i greni smit. Sve ostale se jako teško plasira na tržište, mada je primetio da se gala polako probija i to isključivo zahvaljujući izvozu na Bliski Istok.

Za dobar rod breskve neophodno je navodnjavanje

Kako nam je Siniša objasnio, proizvođači koji su imali navodnjavanje zasada pod breskvom nisu pretrpeli posledice suše. Štaviše, neki od njegovih prijatelja i kolega imali su ove godie odličan rod. Za zasade bez navodnjavanja, jedina šansa za solidan rod su rane sorte ili kasne sorte.

Problem sa navodnjavanjem Siniša trenutno rešava, pa se nada da ga sledeće godine suša neće sprečiti da postigne i on odličan rod.

Poslušajte ceo razgovor sa ovim domaćinom i saznajte iz prve ruke iskustvo sa proizvodnjom voća.