Da li ste ikada razmišljali o tome da gajite kivi u vrtu ili bašti? Plašite se da su naše zime isuviše hladne za tu mediteransku biljku? Izgleda da se varate! Koliko je zaista lako gajiti kivi objašnjava diplomirani inženjer Vladimir Milutinović.
Kivi – mediteranska biljka koja se sve više gaji kao naša domaća voćka
Poznato je da se kivi gaji na Mediteranu, odnosno tamo gde je klima suviše blaga, pa ne može da dođe do promrzavanja biljke. Međutim, u našim uslovima, godine su pokazale da se kivi sasvim uspešno može gajiti i kao domaća voćna vrsta, da može opstati tokom cele godine formirajući lepe i kvalitetne plodove.
Vrste kivija koje se kod nas gaje su sorte koje su kultivisane za Evropu i centralne delove Evrope. Otporne su na mraz, na propadanje plodova, kao i na različite bolesti.
Možda vas zanima
Kako se gaji dud bez muke
12/07/2020
SAVETI: Kako da gajite citruse
Gajenje kivija
Da bi se kivi uspešno gajio, neophodno je da postoje dve biljke, odnosno više biljaka. Veoma je bitno da postoji muška biljka – oprašivač. Ta biljka se zove matias i ona mora postojati u zasadu kivija da bi moglo doći do oprašivanja.
Vrste kivija koje se kod nas gaje su sorte koje su kultivisane za Evropu i centralne delove Evrope. Otporne su na mraz, na propadanje plodova kao i na različite bolesti.
Kivi je biljka koja se orezuje tokom zime, slično kao vinova loza, mada malo drastičnije, pošto je porast dosta veći. Nakon rezidbe, biljka ne traži neko konkretno održavanje niti preterano prskanje. Može se gajiti maltene kao organska biljka. Takva biljka već u maju formira prve cvetove, koji se naravno oprašuju i nakon toga nastaju plodovi koji su se zametnuli. Oni se dalje razvijaju u cvastima, odnosno u grozdovima, od po 4 ili 5, nekada čak i 10 plodova. U zavisnosti od toga da li biljka formira manje ili više plodova, oni će biti krupniji ili sitniji.
Voda – izvor života za kivi
Voda je veoma važna za gajenje kivija, jer je to biljka velikog porasta, velike zelene mase, pa joj je potrebna velika količina vode. Naravno, važna su i hranjiva koja se koriste za voćne vrste, kao i recimo za vinovu lozu. Međutim, nekada se desi da zemljišta koja mi imamo nisu dovoljno snabdevena nekim mineralima, naročito gvožđem, pa se može desiti da kivi dobije bledunjavu zelenu boju.
Tu se obično misli na listove, što se može popraviti dodavanjem određenih hranjiva, odnosno đubriva koja sadrže povećanu količinu gvožđa. To mogu biti kompleksna đubriva, ili samo gvožđe. Dve su varijante korišćenja – zalivanjem biljke ili prskanjem preko lista, odnosno folijarnom prihranom biljke.
Rezidba kivija
U maju, nakon što biljka cveta i formira plodove, potrebno je nekoliko meseci da bi do početka zime, već tamo negde septembra, oktobra, sa prvim mrazevima, biljka imala plodove. Veoma je važno na kiviju, kada se radi rezidba, znati koje grane su višak, odnosno koje treba odrezati.
Na taj način olakšava se opstanak za one koje će nositi plodove, odnosno za rodne koje treba zadržati. To je veoma jednostavno, jer na kiviju možemo primetiti različite grane, odnosno različite dužine. Kratke grane sa zbijenim listovima na kojima se formiraju pupoljci treba ostaviti, dok velike lastare možemo skratiti na dužinu od 10 ili 20 centimetara.
Sadnja kivija
Imamo dve mogućnosti da zasadimo kivi u našem dvorištu. On se može kupiti tokom zime, kada je vegetacija u mirovanju, kao sadnica kivija. U tom slučaju, bitno je da zemlja u koju je posađen bude dovoljno vlažna da bi sadnica mogla da se slegne i kvalitetno primi.
Voda je veoma važna za gajenje kivija, jer je to biljka velikog porasta, velike zelene mase, pa joj je potrebna velika količina vode. Naravno, važna su i hranjiva koja se koriste za voćne vrste.
Ukoliko se biljka sadi u toku leta, potrebno ju je posaditi nešto dublje nego što je inače bila i iskoristiti dovoljnu količinu hranjiva, odnosno kvalitetnog supstrata, pregorelog stajnjaka ili tresetne zemlje.
Takođe je bitno, ukoliko su sadnice kivija nešto manje, da se bar prve godine zaštitite od nekog niskog mraza ili, ako bude preterana zima, propusnom folijom ili agrotekstilom, komadima grana od četinara ili trskom. Na taj način će biljka sigurno prezimiti i dati izbojke za narednu godinu.
Sagovornik:
dip. inž. Vladimir Milutinović
Komentari