Ribizla je žbunasta biljka čiji se plodovi smatraju izuzetno zdravim, pa su zato veoma traženi. Da je uopšte nije teško gajiti u bašti, vrtu, pa čak i u žardinjeri, pokazaće vam diplomirani inženjer Vladimir Milutinović.
Veoma popularna grupa žbunastih biljaka koje se četo gaje u dvorištima, baštama, pa čak i u saksijama su bobičaste vrste iz roda ribizli, ogrozda i osta. Širok je dijapazon vrsta koje se gaje na taj način. Mogu se gajiti vrste sa krupnim i sa sitnim plodovima, kao i vrste koje mogu rađati ranije u proleće, zatim u toku iii krajem leta. Mi vam predstavljamo ribizle.
Možda vas zanima
Kako se gaji dud bez muke
12/07/2020
Kod nas se najčešće gaje crvene ribizle, mada su veoma postale popularne i crne, pa i bele, odnosno svetlozelene boje ploda, koje još zovemo i žuta ribizla.
Crna ribizla, za koju se zna da je izuzetno kvalitetna kao namirnica, veoma bogata hranljivim materijama i mineralnim elementima, svrstava se, pored borovnice i aronije, u jednu od najkvalitetnijih namirnica za upotrebu u ljudskoj ishrani.
Njen veoma razgranati žbun može izrasti do dva metra u visinu. Biljka formira izbojke iz zemlje koji mogu dostići u toku jedne sezone 1-1,5 metara. Tokom godina, kako izbojci stare, gube i na kvalitetu roda.
Shodno tome, prilikom održavanja ribizle, potrebno je izbojke starije od 3 godine odrezati da bismo podstakli rast mladih izbojaka koji se formiraju i koji će dati veću i kvalitetniju količinu plodova.
Gajenje crne ribizle
Crna ribizla se može gajiti u bašti na mestu koje je dovoljno osunčano, zatim na mestu koje je kvalitetno pripremljeno na razmaku od 1,5-2 metra. Biljke se sade na tom rastojanju u redovima ili pak kao šišane, kao živica, što može biti u isto vreme i dekorativno.
Biljka cveta u aprilu mesecu formirajući grozdove sa po nekoliko cvetova, od kojih će kasnije ostati plodovi veličine 1 cm u prečniku, nekad i više. Postoje sorte ribizli kao što su titania ili, recimo, ben sarek koje mogu imati plodove veličine i manje trešnje. Takvi plodovi su karakterističnog ukusa, omiljeni za pripremanje sokova.
Crna ribizla ima tu sposobnost da plodove može održati na samoj biljci čak 2-3 nedelje. Nije bolećiva na kišu, što znači da može izdržati i vlažno vreme. Otporna je na različite bolesti tako da je zaštita skoro integralna, pa je u neku ruku možemo gajiti kao organsku biljku.
Pošto biljka ne formira veliku količinu zelene mase, može biti kontejnerska, odnosno biljka za saksiju, žardinjeru ili pak poveću kiblu za terasu, balkon i slično.
Biljke se mogu gajiti i kao kalemljene vrste na štapu, što dodatno daje na kvalitetu. Prilikom gajenja same ribizle potrebno je biljku prihraniti određenom količinom azotnog đubriva, što će joj pomoći da formira veću zelenu masu, koja će naravno dati veći broj plodova.
Kronacija bribikola kod ribizle
Prilikom gajenja ribizle često se srećemo sa jednim problemom koji se naziva kronacija bribikola. To je oboljenje koje dovodi do klobučenja, odnosno do kovrdžanja listova i stvaranja crvenih listova gde biljka može izgubiti deo lista, a može čak i cela da se osuši.
Nije bolećiva na kišu, što znači može izdržati i vlažno vreme. Otporna je na različite bolesti tako da je zaštita skoro integralna, pa je možemo gajiti relativno kao organsku biljku. Prilikom gajenja crne ribizle treba voditi računa da samo dobro prihranjivana i kvalitetno održavana biljka daje obilje zelene mase, cvetova i naravno – plodova.
Prihranjivanje ribizle
Biljka se može uspešno gajiti tako što ćemo dodavati đubriva, kako granulasta koja se dodaju na zemljište, tako i đubrivo u obliku tečnosti kojima se biljka prihranjuje preko lista. To je takozvana folijarna prihrana. Takođe su veoma popularna i delotvorna organska đubriva na bazi bakterija.
Od organskih treba birati kompleksna đubriva zbog toga što ova biljka treba da ima dovoljnu dozu različitih minerala, pre svega kalijuma i antocijana, da bi mogla da formira kvalitetne i ukusne plodove.
Prihrana preko lista se može izvoditi u nekoliko navrata, što će se naravno veoma brzo videti na biljci koja tad formira kvalitetniju zelenu lisnu masu.
Komentari