„U Srbiji smo često nastojali da dođemo do izvoza svežeg i zamrznutog voća i povrća negde u vrednosti od pola miliona tona. Međutim, kako je ukupan izvoz voća i povrća u 2016. godini iznosio 670.000 tona, sada nam je cilj da dostignemo cifru od milion tona. To je zaista ozbiljan rast i ozbiljna cifra. Ipak to nije u potpunosti nerealno jer su ljudi radili i snalazili se sami. Sada više nema prostora da se prave greške sa voćnjacima i kulturama“, izjavila je Evica Mihaljević, predsednica Asocijacije voćara i povrtara „Plodovi Srbije“.
Govoreći na skupu „Izazovi voćarstva u Srbiji“ koji je nedavno održan u Valjevu, Evica Mihaljević je iznela podatak da je prošle godine naša zemlja ostvarila rekordan izvoz jabuka od skoro 230.000 tona od čega je 89% završilo na ruskom tržištu, ali i upozorila da „kao mali proizvođači ne smemo da se oslonimo samo na jedno tržište“. Takođe, dodala je da su voćari prošle godine napravili jedan veliki pomak, i to kod svežeg veća mnogo veći nego kod zamrznutog.
Možda vas zanima
„Pokazuje se potreba za svežom trešnjom koja je atraktivan proizvod. Izvezli smo 5.500 tona ovog voća, odnosno – sve što rodi, to se izveze. Kada se preporučuje koju kulturu gajiti, treba od početka do kraja znati šta sa njom. Šta ako ne ode kao sveža, onda se mora preraditi. To je prava preporuka. Od trešnje može da se izvozi pulpa, zamrzava se, a postoji i infrastruktura za izbijanje koštice, tako da ako se pojavi hiperprodukcija trešnje u svežem stanju, mada svet ne poznaje hiperprodukciju, onda bi trebalo da nađemo način da se ona preradi“, rekla je Mihaljević.
Pokazuje se potreba za svežom trešnjom koja je atraktivan proizvod. Izvezli smo 5.500 tona ovog voća, odnosno – sve što rodi, to se izveze.
Da je u Evropi trešnja deficitarna voćna vrsta, ukazuje i profesor Zoran Keserović, koji u ovome vidi šansu da se u valjevskom kraju krene u investiranje u zasade trešnje. „To su savremeni zasadi na kržljavoj podlozi sa sortama koje su pogodne za transport, koje se mogu čuvati do mesec dana, a po hektaru mogu dati i do 16 tona“, kaže profesor Keserović.
Srbija izvezla 12.000 tona maline za dva meseca
Evica Mihaljević je podsetila da se pre nekoliko godina govorilo o manjku kruške, ali se za šest do sedam godina došlo do ozbiljne proizvodnje ovog voća.
„Kada govorimo o širenju zasada jagode, jedan deo površina može da bude industrijska sorta Zenga Zengana, gde bi prva i ekstra klasa mogla da se proda kao sveža, ali bi zato drugu i treću klasu prerađivači i hladnjačari platili mnogo više nego stonu sortu“, kaže ona.
Od izvoza srpska poljoprivreda zaradila 2,9 milijardi evra
Govoreći o malini, kaže da nas Poljska nije iznenadila i da se ovo očekivalo sa malinom: „Činjenica je da će ostati velike zalihe neprodate robe. Nema interesovanja kupaca jer je Poljska pri kraju svoje prodaje, stiže i Čile, a i cena je jako pala. Za kupinu jedno od rešenja je prerada i promena sortimenta. To tržište traži, a mi smo malo spori, pre svega zbog finansijskih sredstava. Srbija je 2016. godine izvezla 27.000 tona kupine, što je 2.000 tona manje nego 2015, ali je problem što se ona kao zaliha provlači dobrih tri do četiri godine.“
Za kupinu jedno od rešenja je prerada i promena sortimenta. To tržište traži, a mi smo malo spori, pre svega zbog finansijskih sredstava.
Pored toga, suva šljiva iz godine u godinu napreduje, a 2016. izvezeno je skoro 7.500 tona. To je, kaže Mihaljević, velika količina i dodaje da smo u vreme sankcija izašli sa ovog tržišta i sada ne možemo da se vratimo na neku normalnu količinu. „Srbija bi morala da proda do 15.000 tona suve šljive, ali je osvajanje tržišta veoma teško, a ono je u međuvremenu postalo veoma zahtevno i moramo svi odgovorno i ozbiljno da se ponašamo“, objašnjava predsednica Asocijacije voćara i povrtara „Plodovi Srbije“.
Hoće li Kinezi pojesti srpske šljive?
Profesor Mihailo Nikolić ukazuje na činjenicu da je voćarstvo među najprofitabilnijim granama poljoprivrede: „Ako je profit u voćarstvu 3.000 do 5.000 evra po hektaru, to se smatra jako dobrom i kvalitetnom proizvodnjom, odnosno zaradom. Ako neko ima 10 hektara neke proizvodnje (maline, višnje, jabuke…), to je nekih 50.000 evra godišnje, što je solidna zarada. Ali, ako neko ima 20 ari i od toga zaradi 1.500 evra, to nisu velike pare. U usitnjenoj proizvodnji krije se naša zabluda, jer sa male površine hoćemo da živimo cele godine. Ako neko ima veću i ozbiljniju proizvodnju, taj će i profitirati.“
Što se tiče povrća, njega smo uvek mnogo više uvozili. Podaci govore da je Srbija prošle godine prvi put posle više godina izvezla, što svežeg što zamrznutog povrća, između 15.000 i 20.000 tona, što je više nego u 2013, 2014. i 2015. godini.
Autor: Dejan Davidović
Komentari