„Od svih loših godina ova je najgora za voćare. Rod je bio prosečan, ali je cena u otkupu bila katastrofalna kao i sama organizacija otkupa na terenu. Nažalost, već se odavno država izmakla od otkupa, a tržište se nije izdiferenciralo“, kaže Srđan Stanojlović iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe „Valjevo“ komentarišući proteklu voćarsku godinu u Kolubarskom okrugu.
Prema njegovim rečima na terenu je prisutno jedan ili više ozbiljnih otkupljivača, te na njihovom području voće uzima „kako ko hoće po principu totalne neorganizovanosti, neozbiljnosti, naravno sa časnim izuzecima kojih je jako malo“.
Možda vas zanima
Kako sam kaže i ovog puta se pokazalo da nam je jedina nada proizvodnja i prodaja svežeg voća i samo ono ostvaruje odličnu cenu.
„Međutim, da bi to radili svi u lancu proizvodnje se moramo mnogo bolje organizovati i moramo raditi na udruživanju, jer samo kao veliki ćemo biti interesantni ogromnim svetskim trgovinskim lancima“, ističe Stanojlović, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo.
Prošle godine u zasadima jagode u Kolubarskom okrugu ostvaren je prosečan rod ovog voća uz dobar kvalitet ploda, a cena od 130 do 170 dinara za kilogram uticala je na povećanje same proizvodnje. Proizvođači trešnje su i prošle godine ostvarili dobru cenu koja se kretala od 150 pa čak do 200 dinara po kilogramu. Površine pod malinom stagniraju i sa remontantnim sortama ova voćna vrsta se u ovom kraju Srbije gaji na 1.500 hektara. Kako napominje Stanojlović na dosta površina bilo je masovnog sušenja i ako se ne uveze novi kvalitetan sadni materijal, boljitka će teško biti.
„Prinosi maline su bili jako loši sa prosečnim kvalitetom ploda, dok je otkupna cena varirala od 130 do 200 dinara za remontantne sorte, a za klasične 150 do 190 dinara. I prošle godine se pokazalo da kvalitet i kontrolisana proizvodnja polako ulaze i na naše tržište pa je malina i kupina koja je proizvedena po principima rigorozne kontrole zaštite ostvarila bolju cenu i za 50 dinara po kilogramu“, navodi naš sagovornik.
Ipak, on ističe da naši proizvođači misle da kontrolisana proizvodnja podrazumeva da ne treba ništa raditi niti primenjivati zaštitu u malinjacima pa su zato pojedini sa 50 ari ubrali svega 500 kilograma.
„Ovako sušna i topla godina sa nedovoljno padavina, uticala je negativno na lastare za narednu sezonu, a ni loša zaštita prethodne godina nije mnogo pomogla da se biljka dobro spremi za sledeću rodnu godinu“, kaže naš sagovornik i dodaje da je otkupna cena kupina bila veoma niska, da nije pokrivala ni troškove proizvodnje i berbe, a da je i pored dobrog roda zbog cene, koja je sa početnih 50 dinara brzo pala na 30, ostalo neobrano čak 40 posto površina.
Sa oko 12.000 hektara šljive u ovdašnjim selima ostvaren je prosečan rod i odličan kvalitet ploda, ali je otkupna cena svežeg ploda bila veoma loša i kretala se od 12 do 20 dinara za kilogram, dok je kilogram suve šljive na početku sezone bio 80, a sada je već 120 dinara.
Rod ostalih koštičavih voćnih vrsta je bio solidan. Višnja je imala lošu cenu od 25 do 45 dinara za kilogram, ali su za breskvu i nektarinu proizvođači dobijali 70 do 80 dinara. Trešena jabuka kupovana je po ceni od 7 do 9 dinara i tek su je pojedini proizvođači sakupljali, dok se plantažna jabuka dosta dobro prodaje, ali je kako kaže Stanojlović i njena cena loša oko 40 dinara za kilogram, dok je sveža jabuka otkupljivana za 35 dinara. Kod plantažne kruške ostvaren je solidan rod kao i cena od 40 dinara, dok je dunja rodila dobro a prodavana je za 35 do 40 dinara po kilogramu.
Površine pod orahom ii leskom su povećane za 10 procenata u odnosu na 2018. godinu, a interesovanje za podizanje novih zasada i dalje je veliko. Međutim, dok je orah dobro rodio sa druge strane prinos leske je prošle godine podbacio. Ono što je sigurno ovdašnji viongradari će proteklu godinu pamtiti po kvalitetu grožđa i vinu koje su od njega proizveli.
Komentari