Nar se na Mediteranu uzgaja jako dugo i predstavlja jednu od najstarijih voćnih vrsta sa tog podneblja. Međutim, nar se može gajiti na otvorenom i na našim prostorima, ukoliko se izabere dobra sorta i ako mu se pruži adekvatna nega – naročito zimi.
Nar spada u grupu listopadnog suptropskog voća. Najviše mu prijaju područja sa vrućim letima i blagim zimama. Međutim, nar može podneti niske temperature sve do -11. Temperature ispod toga su štetne i nar će izmrznuti. Takođe, naru mogu praviti problem kasni prolećni i rani jesenji mrazevi ali, ako ga pravilno zaštite, može i hoće da vas nagradi sa svojim plodovima.
Možda vas zanima
Na našem području je moguće gajiti ukrasni i jestivi nar.
Ukrasni nar ima prelepe cvetove ali ne daje plodove i idealan je ako želite da oplemenite dvorište. Od jestivog nara, kod nas je moguće uzgajati sorte sa slatko-kiselkastim ukusom ploda jer jedino one mogu da podnesu naše niske temperature i da daju rod.
Nar voli dobro dreniranu zemlju i najbolje mu odgovara peskovita ilovača bogata humusom. Ne podnosi teška i zbijena zemljišta. Zbog osobine da pri osnovi stabla razvija dosta izdanaka, nar se najčešće gaji kao žbun. Ako se nar posadi iz semena, pun rod se može očekivati tek 8-9 godine. Ukoliko uzimate sadnice prve plodove možete očekivati u petoj godini.
Najbolje vreme za sadnju nara je proleće, kada prođe opasnost od mrazeva, a do tada možete čuvati sadnice u negrejanoj i dobro osvetljenoj prostoriji. Ukoliko se pravi zasad, pre nego što posadite sadnice nara, neophodno je da uklonite sav korov i duboko poorete. Sadi se na rastojanju 5 x 3 m. Ukoliko sadite nar u bašti ili dvorištu obavezno ga stavite na osunčano mesto jer traži dosta sunca i mora da bude zaklonjen od vetra. Sadnice nara se sade u prethodno iskopane rupe na dubinu od oko 70 cm. Koren se pokriva zemljom, zatim slojem đubriva, pa opet zemljom. Na kraju se zalije vodom.
Nar je samooplodan, odnosno jedno drvo ima i muške i ženske cvetove. Kada se završi period cvetanja, sa drveta otpadaju svi muški cvetovi i samo neoplođeni ženski cvetovi, te se može desiti da ispod svog nara odjednom vidite gomilu otpalog cveća. Nemojte brinuti, to je normalno.
Jesenji i prolećni meseci su period intezivnog rasta korena i tada je bitno da zemlja bude dovoljno vlažna. Naravno, voda je neophodna i kada cveta i kada rastu plodovi, i zato je važno da imate sigurno vodosnadbevanje. Ukoliko se nar ne zaliva redovno dolazi do pucanja ploda. Što se tiče đubrenja, sugestije su da se svake treće godine dodaje stajnjak i mineralna đubriva, a za prihranu najčešće se koristi KAN.
Berba nara je obično u drugoj polovini septembra, a orezuje se svake godine, kako bi se dobio lepo oformljen, prozračan žbun.
Nakon berbe, a pre prvih mrazeva, neophodno je zaštiti nar od zime. To se radi tako što se žbun pokrije agrotekstilom, a donji deo stabla obilno zagrne otpalim lišćem i slamom. Ovo je jako važno uraditi da ne bi nar izmrzao tokom zime.
Ukoliko želite da ga razmnožavate, nar se lako razmnožava ožiljavanjem zrelih reznica.
Nar je izuzetno korisna i profitabilna biljka koja se dosta koristi u kulinarstvu, za pravljenje sokova, u kozmetici i farmaciji. Kao antioksidant veoma je bitan za kožu, a štiti je i od štetnih UV zraka; koristan je za kosti; usporava rak prostate, a koristi se i u prevenciji raka dojke.
Komentari