Jedan od najtežih poslova, ali i jedna od najbitnijih pomotehničkih mera u voćnjacima uveliko je počela. Neuobičajeno tople dane bez snega voćari su iskoristili da započnu rezidbu voćaka, koja se izvodi u cilju obrazovanja krune, regulisanja rodnosti i podmlađivanja stabala.
Nikola Spasojević, master inženjer voćarstva i vinogradarstva kaže da voćari, koji svake godine obavljaju rezidbu i prate rezultate, do krajnje mere je usavršavaju kako bi ona donosila dobre rezultate u pogledu, kako vegetativnog prirasta tako i rodnog potencijala.
Mišljenja je da su voćnjaci u valjevskom kraju solidno orezani „jer su naši voćari koji se dugo godina bave ovim poslom ušli u samu tematiku rezidbe, prate novine i usavršavaju se u ovom poslu”.
Možda vas zanima
„Najčešće greške u rezidbi se najpre naprave na samom početku formiranja voćnjaka gde se sadnice ne skrate na odgovarajuću dužinu i na taj način ne formira se adekvatan uzgojni oblik na osnovu rastojanja, vočne vrste, a kasnije i načina održavanja voćnjaka. Greške učinjene na samom startu tokom eksploatacije voćnjaka se teško ispravljaju“, kaže Spasojević, profesor u Poljoprivrednoj školi sa Domom učenika u Valjevu.
Prema njegovim rečima, najčešće greške prilikom rezidbe su kod jabučastih voćnih vrsta jer mali broj rezača poznaje fiziologiju same biljke, rodne grančice, vegetativne i generativne pupoljke, odnosno nepoznavajući dobro rodne elemente biljke prave se greške koje u narednim godinama rezultiraju velikim vegetativnim prirastom, a malim rodnim potencijalom sve dok se one u narednom periodu ne isprave.
Prema njegovim rečima, kod voćnjaka koji su loše orezivani dugi niz godina dolazi do smanjenja potencijala rodnosti, oni brzo stare, drastično smanjuju prinos i njihova eksploatacija je mala. U takvim voćnjacima može se uraditi rekonstruktivna rezidba i za ovaj posao se moraju angažovati veoma iskusni rezači. Nakon obavljene rekonstruktivne rezidbe biljke se moraju pojačano negovati, a rezultat će se videti nakon dve vegetacije.
„U poslednjih par godina podignut je veliki broj novih mladih voćnih zasada, a svedoci smo da je sve manje radne snage pre svega u poljoprivredi ali i malo kvalitetnih radnika koji rezidbu mogu da obave na pravi i stručan način. Dovoljan broj rezača nemamo iz razloga što sada nema poljoprivrednih kombinata gde su nekada mnogi učili rezidbu“, kaže naš sagovornik.
On dalje navodi da imamo starijih rezača, koji ovaj posao rade i preko trideset godina, a mlađi voćari ovaj posao sada uče na primerima koji nekada i nisu dobri. U ovom poslu greške se ponavljaju iz godine u godinu zbog nestručnosti rezača, ali i zbog cene dnevnica rezača, jer je rezidba jedna zahtevna mera ne samo u pogledu stručnosti već i u pogledu fizičkog rada.
„Dnevnice rezača su sada vrlo visoke pa su nekada voćari, između ostalog zbog niskog profita, primorani da angažuju rezače koji su slabije obučeni”, navodi naš sagovornik i dodaje da se dnevnica jednog rezača kreće od 30 do 50 evra što zavisi od voćne vrste koja se orezuje, ali i obrazovanja i iskustva samog rezača.
Kada je reč o amaterskim voćnjacima, Spasojević kaže da je često u prilici da vidi veliki broj pojedinačnih stabala na okućnicama koja su „ošišana“, što kako ističe ne daje rezultate u pogledu rodnosti, jer takva stabla neće imati ni dug vek niti će ona donosti kvalitetne ni dobre prinose.
Komentari