Iako je period godine, kada bi voće trebalo da se priprema za zimu i ulazi u fazu mirovanja, krošnje su se okitile cvetovima. U proteklih nekoliko sedmica izuzetno visoke dnevne temperature koje prelaze 25 stepeni izmamile su cvetne pupoljke, što po rečima strušnjaka za voćarstvo negativno utiče na sve voćne vrste.

Ponovno kretanje vegetacije ove godine najviš će se odraziti na trešnju, višnju, krušku, te kod šljive, jabuke … Pokretanje cvetnih pupoljaka usled visokih temperature, inače je registrovano, pre svega u voćnjacima koji se nalaze u nižim predelima valjevskog kraja i na terenima gde je veće prisustvo vode u zemljištu.

više od istog autora

JESENJA SETVA: manje pšenice, rok kraj oktobra, a nije ni počela

Agro teme

29/10/2023

Berba GROŽĐA 2023: godina za ZABORAV!

Voćarstvo

17/10/2023

DOMAĆI KROMPIR: Za samo dve decenije redukovan čak četiri puta!

Kretanje cena

15/09/2023

,,Kritično je kod vrsta koje se gaje na vegatitvnim podlogama, zbog toga što se njihov korenov sistem nalazi plitko u zemljištu i brže se zagreva, zatim kod plitkih zemljišta i onim na južnim ekspozicijama. Ovakvi vremenski uslovi dovode pre svega do izmrzavanja biljaka i biljnih delova, što u dužem periodu utiče na rentabilnost voćarske proizvodnje. Nestabilne jesenje i zimske temperature utiču na smanjenje formiranja cvetnih pupoljaka ne samo u narednoj vegetaciji nego i u kasnijim godinama, a samim tim i na prinos”, objašnjava Nikola Spasojević, master inženjer voćarstva i vinogradarstva.

Naš sagovornik podseća, da kod voćnih vrsta, kao što je kajsija posle ovakvih godina dolazi do veće pojave apopleksije i drugih bolesti, a takođe i do iznurenosti biljaka a nakon toga dolaze biljne bolesti i štetočine koje smanjuju životni vek biljaka. Ponovno cvetanje kod trešnje javlja se na vrhovima mladara, a kod višnje je ova pojava najizraženija jer je ova voćna vrsta imala problema sa bolestima lista i ploda tokom godine zbog velike količine padavina.

Spasojević navodi da starija stabla šljive neće pretrpeti štete, ali je u mlađim zasadima uočena pojava otvaranja cvetnih pupoljaka ,,što će dovesti do smanjenja prinosa naredne godine i na smanjenu otpornost na mraz tokom zimskog perioda”.

Dodaje, da je malina poprilično otporna na zimske mrazeve, međutim, smanjiće se i njena otpornost na niske temperature, dok pojedine sorte kao što je ,,vilamet” imaju genetsku predispoziciju da se kod njih javlja ponovna vegetacija u jesen. I kupina će imati problema sa izmrzavanjem, jer će nespremna ući u period zimskog mirovanja.

,,U nekim voćnjacima nije uočeno ponovno cvetanje, dok u onima gde je krenula vegetacija na stablima ima 10 do 15 posto otvorenih cvetnih pupoljaka, što kod nekih biljaka može smanjiti prinos za par procenata. Ako se i u narednom periodu nastave ovako visoke temperature doćiće do znatnog povećanja štete koja se može kretati i do 20 procenata”, navodi Spasojević.

Štete od jesenjeg cvetanja se mogu smanjiti tako što se prilikom rezidbe uklone delovi mladara na kojima je došlo do otvaranja cvetnih pupoljaka. Na ovaj način će se dati prednost pupoljcima i rodnim grančicama koje su u nižim delovima krošnje.

Za razliku od voćnih vrsta kod vinove loze nije došlo do pojave cvetanja, ali je ova biljka još uvek zadržala list, koji nije opao. Po rečima Nikole Spasojevića, to će uz ove visoke temperature uticati na slabiju pripremu biljaka na niske zimske temperature i smanjenje otpornosti na mrazeve, našta je uticala i protekla sezona koja je bila sa previše padavina i problemima sa bolestima – plamenjačom i pepelnicom.