Udruživanje u zadruge je svetski trend. Oko milijardu ljudi na našoj planeti je udruženo, a oko tri milijarde direktno ili posredno ima neki boljitak od rada zadruga. Svaki treći stanovnik Evrope je član neke zadruge. U Evropskoj uniji registrovano je 263.000 zadruga, koje zapošljavaju 5,5 miliona ljudi. U razvijenosti zadrugarstva prednjači Italija u kojoj je registrovano 41.000 zadruga sa 1,1 milion zaposlenih. U Srbiji, od stupanja na snagu novog Zakona o zadrugama do danas, broj ovog oblika organizovanja je u porastu. U tom periodu osnovano je više od 1.100 novih zadruga.
Kada je 2015. godine u Srbiji donet Zakon o zadrugama, pred nas je postavljen novi izazov. Da li će zakon ostati mrtvo slovo na papiru? Kao i uvek zavisi od nas, ali uz podršku svih koji mogu i treba da je pruže.
SAZNAJTE JOŠ I:
Razmišljanja individulanih proizvođača jabuke, potencijalnih zadrugara
„U selu ima nas nekoliko koji prodajemo industrijsku jabuku nakupcima. Nismo zadovoljni ni sa otkupnom cenom ni sa odnosom nakupaca prema nama. Svako od nas ima svoj zasad jabuka različitih sorti“, govori za portal Agromedia, Milisav Petrović, jedan od podgolijskih voćara, čvrsto rešenih da osnuju voćarsku zadrugu.
„Ideja o osnivanju zadruge nam se rodila u seoskoj prodavnici, gde se okupljamo s vremena na vreme. Dovoljno je nas pet osnivača po novom zakonu. Jedan od nas ima zasade, drugi ima zemlju, koja je blagorodna za uzgoj lokalnih sorti jabuka, treći živi u gradu i ima zemlju u selu koju je nasledio i koja mu je zapuštena, četvrti takođe živi u gradu i ima novac koji ne zna gde da uloži, voli ovaj kraj, dolazio kao turista, a peti ima mehanizaciju. Imamo nameru da u priču uključimo i ostale koji nemaju ništa od navedenog ali imaju dobru volju i svaki po deset prstiju na šakama ogrubelim od rada za druge, i koji su spremni da u zadrugu ulože svoj rad“, optimistično govori Milisav.
Nadaju se da će za par godina imati količine sa kojima mogu da pristupe velikim hipermarketima, sa sortom koja je konkuretna u odnosu na već uobičajene sorte u ponudi, jer su to organske jabuke. Moraju, kako kažu, da ispune standarde proizvodnje i standarde različitih tršišta, u pogledu težine, veličine svake pojedinačne jabuke.
Planiraju i da angažuju menadžera, da napravi brend od ove njihove zamisli. Deo od zarade uložiće i na proširenje delatnosti sa ciljem razvoja seoskog turizma u selu koje će biti poznato po jabuci, i ljudima koji su rešili da nešto preduzumu. Ideja je da ljudi ove požele da rado dolaze, optimistično zaključuje Milisav Petrović.
Šta o tome kažu zadrugari i veliki proizvođači jabuka?
Dragoljub Milovanović poseduje 40.000 stabala jabuke i jedan je od osnivača zadruge „Slankamenka“. Proizvodi različite sorte jabuka koje plasira jednom velikom hipermarketu. „Mi smo osnovali zadrugu rukovođeni potrebom za hladnjačom, i priča se svela samo na to. Na kraju nam hladnjača služi poput magacina.
Kada su dolazili Rusi da otkupljuju jabuku, svako od nas je prodavao svoje, a sada kada Rusa nema, naišli smo na problem. Svako misli da je njegova jabuka najbolja, ima dosta sujete. Ja opstajem jer sam se od početka opredelio za domaće kupce i sa njima izgradio dugogodišnji poslovni odnos“, govori Dragoljub za naš portal.
Na pitanje šta bi poručio budućim golijskim zadrugarima, kaže da bi poput zadruge čiji je osnivač, morali da objedine ponudu, angažuju dobrog menadžera koji bi vodio računa o plasmanu i razmisle o proizvodnji poluproizvoda i finalnih proizvoda od jabuke. „Važno je da uzmu u obzir potrebe tržišta za kašom i voćnim sokovima, i za početak usmere sve svoje snage na domaće kupce!“ poručuje Dragoljub.
Žika Karaklajić voćar iz Brestovika, uzgaja različite vrste voća na gotovo 7,5 hektara zemlje. „Voćari sa Golije bi pre nego što uđu u biznis i osnivanje zadruge, morali da dobro razmisle o potrebama tržišta za tradicionalnim sortama jabuke. Tu je potrebno veliko ulaganje u marketing, imajući u vidu da se radi o jabukama o kojima danas potencijalni kupci malo znaju.
Jabuka koja je bila nezaobilazna na trpezi naših baka, danas je gotovo neprepoznatljiva u javnosti“, kaže ovaj uspešni voćar. Na naše pitanje da li on razmišlja o udruživanju u zadrugu, kaže da u ovom trenutku on nema potrebu za time, ali da bi se rado udružio. Zadrugu vidi ne samo kao šansu za plasman robe, već i za zajednički nastup prema državi. „Organizovali bi se mi“, kaže Žika, „ali nema ko da nas organizuje!“
Šta je još potrebno za dalji ravoj zadrugarstva u Srbiji?
U ovom trenutku u Srbiji postoji 4.894 zadruga, od kojih je aktivno 2.726, a u strukturi dominiraju poljoprivredne i prerađivačke. U aktuelnim uslovima, uzimajući u obzir i iznete stavove naših sagovornika, kao najznačajnije prepreke opstanku i razvoju zadruga u poljoprivrednom sektoru, izdvajaju se: nepoštovanje međunarodno usvojenih zadružnih principa, nepovoljna kvalifikaciona struktura zaposlenih u zadružnom sektoru, kao i nedostatak poverenja u zadruge.
Pritom, još nerešeno pitanje zadružne imovine, odnosno restitucija poljoprivrednog zemljišta, kao i organizacioni i upravljački problemi, dodatno otežavaju rad postojećih i formiranje novih zadruga.
Komentari