Iako su tokom letnjih i jesenjih meseci poljoprivredni proizvođači maline iz Pčinjskog i Jablaničkog okruga neumorno brali ovo crveno zlato, neočekivano su doživeli finansijski kolaps – hladnjačari im još uvek nisu isplatili novac za preuzetu količinu robe.

Nezadovoljni novonastalom situacijom, veoma su skeptični kada je reč o daljim koracima koje će preduzeti kako bi rešili svoj problem. Poljoprivredno gazdinstvo Bojana Stojkovića iz Guberevca nadomak Leskovca uspešno posluje dugi niz godina. U svom selu na prvom su mestu po broju zasada malina, koji se prostiru na površini od 37 ari: vilamet zauzima 16, polana 12 a polka 9 ari. U periodu berbe aktivna je cela porodica, a po potrebi plaćaju i radnike.

Pored malina, uzgajaju jagode i feferone. Prema Stojkovićevim rečima, najtraženija sorta je vilamet. Berba ove letnje vrste trajala je od 7. juna do 11. jula, a cena je, u kontinuitetu, iznosila 500 dinara. Za jesenje, polku i polanu, berba je u toku, počev od 11. jula pa dok ne krene mraz. Početna cena iznosila je 450 dinara, potom je spala na 400, trenutno je 300 dinara. Slične su maline, niske, gaje se bez naslona.

– Prošle godine vilamet je bila 300 dinara i cena je išla naviše, došla je do 450 u sred berbe. Sada je cena tokom cele godine nepromenjena i iznosi 500 dinara. Sa druge strane, cene nafte i đubriva su više, takođe preparata i hemikalija. Na slabiju prodaju
utiče i smanjen otkup na stranim tržištima, uzrokovan ratom između Rusije i Ukrajine.

Među malinarima kruže priče da je to razlog zastoja, a prihodi od jesenje maline uglavnom nikome nisu isplaćeni – istakao je Stojković.

Ova vredna porodica robu predaje hladnjačarima, nekada nekome prodaju van toga, dok bliskim ljudima poklanjaju. Objašnjavaju da je malina idealna za pravljenje ukusnog voćnog soka, slatko, džem.

Da je slično i kod komšija, pokazuje slučaj Gorana Ilića iz Stubla kod Vladičinog Hana, koji uzgaja polanu i polku na hektar i po površine. Ističe da se situacija u odnosu na prošlu godinu, kada su smanjeni prinosi maline u svetu uticali na potražnju robe iz Srbije, dosta promenila. Sada je malina dobro rodila, negde oko 10 tona. On je saglasan sa prethodnim sagovornikom da proizvođači nisu zadovoljni kako cenama, tako i kašnjenjem u isplati za jesenje vrste, za razliku od letnjih – vilameta i mikera.

– Matematika je jasna: radnika plaćam 100 dinara plus dva obroka i kafa, to bude od 400 do 450 dinara dnevno. Plus za ono što naberu dobijaju po 100 dinara po kilogramu, ako su u pitanju 40 kg to ispadne 4.000 dinara. I tako za 10 do 15 radnika konstantno.

Mislim da odustanem jer novca nema, sada mi treba ukupno oko 1.500 evra samo za prehranu za narednu godinu. U debelom smo minusu, ljudi se zadužuju – požalio se Ilić.

Rešenje bi bilo, nadovezao se Ilić, sklapanje ugovora sa hladnjačarima, koji kažu da maline ne mogu da prodaju te zbog toga isplate kasne, kao i da su hladnjače pune i da zato ne žele dalji otkup. Tekuća dešavanja proizvođača sa njima usloviće dalje poteze, odnosno da li će u budućnosti uzgajati te sorte ili ne.