Zbog niske otkupne cene u malinjake i kupinjake se poslednjih godina malo ulagalo, a mnogi voćari nisu imali strpljenja da čekaju neko „bolje sutra“ koje im je godinama obećavano, pa su zasade krčili. Otkupne cene su sada zadovoljavajuće, ali mnoge nevolje kroz koje su prošle ove voćke, sada ne znače baš mnogo jer je ostala samo trečina prosečnog prinosa. Istina, to je dobar stimulans za veća ulaganja u negu i zaštitu i podizanje novih malinjaka i kupinjaka.
Foto:PixabayMaline i kupine, za koje se često kaže da su naše crveno i ljubičasto zlato, da su naš izvozni adut, ove godine neće sjajiti punim sjajem. Ove nežne voćkice su tokom godine prošle kroz više stresnih perioda.
Zbog niske otkupne cene voćari su ranijih godina sve manje ulagali u ove zasade tako da su biljke, kako u kom kraju, u zimu ušle nedovoljno pripremljene, onda je toplo proleće ubrzalo kretanje vegetacije, zatim su visoke temperature praćene niskom relativnom vlažnošću vazduha u periodu mart-maj ubrzale protok sokova i skratile vreme trajanja pojedinih fenoloških faza razvoja, posebno cvetanja, koje je značajno pomereno unapred.
Ovogodišnje nedaće će uticati na rod maline i kupine i tokom narednih vegetacija
U mnogim regionima voćke su oštetili i pozni prolećni mrazevi. Na to su se nadovezale i ekstrenmo visoke temperature (iznad 35 Celzijusovih stepeni) tokom letnjih meseci koje su dovele do odumiranja ćelija i tkiva u biljkama, plodovi su se sušili, na mladim listovima su se pojavile ožegotine. I napokon, dugo čekana kiša i pad temperature nisu donele samo osveženje već i novu nevolju. S kišom su stigli i oluja i grad.
Ne pomaže sada ni zadovoljavajuća otkupna cena od 400 dinara kada maline nema. Istina, to je dobar „vetar u leđa“ malinarima da krenu u podizanje novih zasada i da više ulažu u obnovu i revitalizaciju onih koji su već u rodu.
Iz Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji stiže potvrda da će ove godine rod malina biti najviše oko 30.000 tona, što je samo trećina prosečnog prinosa od oko 82.000 tona. Suša je oslabila korenov sistem, izdanci su ostali nerazvijeni, pa se šteta na malini neće završiti s ovom godinom, ona će se „provlačiti“ i tokom narednih četiri-pet vegetacija.
Kupina je kroz sve ove nedaće prošla s manje posledica. Međutim, zbog niske cene, ranijih godina ni u ove zasade nije puno ulagano, čak šta više, poslednjih godina 70 odsto kupinjaka u Srbiji je iskrčeno, od nekada zasađenih 5.000-6.000 hektara, danas je ostalo jedva 1.500 hektara. A s te površine nema velikog prihoda od izvoza iako je sadašnja cena od 150-200 dinara po kilogramu zadovoljavajuća.
MOŽDA VAS ZANIMA
„Amerikanac“ među borovnicama!
27/08/2016
Ishitrenim potezima ne praviti veću štetu u malinjacima i kupinjacima
Kako takvim zasadima sada pomoći pitali smo doktora Aleksandra Leposavića, stručnjaka Instituta za voćarstvo u Čačku.
– U nižim predelima malina je pre kiše bila obrana i oluja i grad nisu umanjili pronos, ali su oštetili plodonosne mladare i napravili štetu koja će se provlačiti kroz naredne godine – ukazuje ovaj stručnjak.
– U višim predelima berba bi trebalo još uvek da traje, ali u većini zasada oluja i grad su odneli dobar deo roda, negde je ostalo svega 30 odsto plodova. A i ono što je ostalo, zbog svih nevolja kroz koje su prošli malinjaci, ne može se smatrati prvom klasom. Kupina je bolje prošla i kod nje ni rod ni kvalitet neće biti drastično smanjeni. Ali, nju čeka nova nevolja zvana drozofila (Drosophila suzukii), kod nas poznata i kao azijska voćna mušica.
Doktor Leposavić savetuje da se i u malinjacima i kupinjacima, čim se bude moglo ući u zasade, započne sanacija. Preporuka ovog stručnjaka je da se u malinjacima izrođeni plodonosni lastari, ali i oni mladi, jako oštećeni, ne uklanjaju sada, da se ne režu jer na takvom, povređenom, korenu više neće nići mladi lastar, pa će štete ishitrenog poteza biti mnogo veće nego što jesu, i tako „obrađeni“ zasadi će morati da se iskrče.
Kompletne zasade valja što pre oprskati nekim od preparata dozvoljenim za zaštitu maline u ovakvim situacijama. Treba izvaditi rane, pomoći biljkama da ih zacele. Posle prskanja sledi prihrana.
Najbolje je da se malinari posavetuju s stručnjacima iz najbližih Poljoprivrednih savetodavnih službi. Njima je poznata obezbeđenost zemljišta određenim hranivima, pa će preporučiti najdelotvornije kombinacije. Od velike pomoći biljkama su i aminokiseline. Isto važi i za kupinu kod koje se i preparati i đubriva moraju još pažljivije birati, jer berba nije ni počela, pa valja paziti na karencu i dosledno je poštovati.
Važno je da se u avgustu i septembru koriste hraniva s naglašenim fosforom koji je neophodan za rast biljaka.
Foto:PixabayDrozofila u zasadima maline i kupine- nevolja za ceo svet
Voćari se namršte i pri samom pomenu azijske voćne mušice, sićušnog insekta koji, iako mali, iz godine u godinu sve više ugrožava domaći rod i izvoz voća.
Prema podacima Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja, proteklih dana ova napast je registrovana u mnogim voćarskim krajevima. Da podsetimo – to je sitna mušica, u našim krajevima ima puno generacija koje se brzo smenjuju, napada kvalitetne, jedre plodove pred samo zrenje, u vreme kada se ni jedan hemijski preparat ne sme upotrebiti. „Specijalizovala“ se za voće tanke pokožice. Ta mala napast je ove godine uništila gotovo 80 procenata roda maline u Čileu, jednom od najvećih proizvođača ovog voća. Još veće štete su na kupini kod koje je, u toj zemlji, već završena berba.
– Osim što je brojna, što se javlja u vreme pred berbu, ima puno generacija, nju krasi i osobina da u jedan plod više ženki položi jaje tako da se u samo jednoj voćki nađe i dvadesetak larvi koje ga brzo rastoče- upozorava dr Leposavić.- One, hraneći se, ispuštaju izlučevine koje omekšavaju plod, on brzo truli i nije za upotrebu. A larve završe razvoj i brzo traže nov, zreo, zdrav plod.
S obzirom da je to vreme berbe i da se mora voditi računa o ostacima hemijskih preparata u plodovima, vrlo je mali broj insekticida koji mogu da se upotrebe. Koriste se neki iz organskog koncepta, ali kod njih je veliki problem s rokom trajanja preparata na tržištu. Takvi insekticidi solidno deluju na mušicu, ali posle isteka roka trajanja njihov efekat je nula.
Po preporuci ovog stručnjaka mogu da se koriste insekticidi na bazi aktivne materije spinosad. Njihova karenca je svega dva dana i prskanje mora da se ponovi barem još jednom da bi zaštita bila potpuna.
Komentari