Mogu li se gajiti pistaći u Srbiji? Dejan Jakovljević iz Selišta se tradicionalno bavi proizvodnjom sadnog materijala. Uzgojom pistaća i prodajom sadnica na ideju je došao pre 5 godina. Video je da u Srbiji postoje sadnice koje nesmetano rastu i rađaju bez ikakve zaštite preko zime i bez bilo kakvog posebnog tretmana. U nastavku teksta saznajte sve o uzgoju pistaća.
Otkud ideja da se gaje pistaći?
,,U svom vlasništvu imamo 50 stabala pistaća starih 4 godine. To su matične biljke koje se strogo orezuju da bi dale što više pupoljaka za okalemljavanje. Ove godine smo zasadili oko 200 sadnica koje ćemo ostaviti za plodonošenje. “, kaže Dejan Jakovljević
Dejan navodi da njegovo lično iskustvo pokazuje da u samom gajenju pistaća na našem podneblju ne postoji nekih problema oko zaštite ili održavanja i da su pistaći jako otporna biljna vrsta. U sebi imaju smolu jakog mirisa sličnog misiru bora i zbog toga ih izbegavaju i insekti i divljači.
Volite kikirki? Zašto ga ne biste gajili?
,,Od poznatih bolesti potrebna je zaštita protiv crne pegavosti u drugoj polovini leta. Navodnjavanje je poželjno, ali ne i neophodno jer imaju vretenas koren koji veoma brzo dopire do dubljih slojeva zemlje gde konstantno ima vlage. Sadnice ne izmrzavaju i ne smeju se zaštićivati tokom zime da ne bi došlo do prevremene vegetacije.”, kaže Dejan
Sadnja pistaća
Sadnju je kao i za svako drugo voće najbolje obaviti u jesen. Kako bi se biljke adaptirale i akumulirale na vlagu oko korena u toku zime. Imajući u vidu da žile počinju da rastu već krajem februara kao kod lešnika na primer, sadnju je najbolje obaviti bar do kraja januara.
Kako rađaju pistaći
Sadnice počnu da rađaju posle tri četiri godine, ali se ne može očekivati visok prinos u prvim godinama. Potrebno je đubrenje, uništavanje korova, formiranje sadnica i ostalo zalaganje, fizičko i finansijsko. Ako se u obzir uzme cena ploda i prinos od 15kg po stablu u desetoj godini, može se reći da je to isplativa voćna vrsta. Plodovi sazrevaju krajem avgusta i početkom septembra.
Životni vek i sorte pistaća
Pistaći žive jako dugo. Njihov životni vek zavisi od sorte i uslova gajenja. Najgugotrajnije su Iranske sorte i one žive oko 100 godina bez intenzivnih agrotehničkih mera. Kalifornijske sorte traju najkraće (oko 35 godina).
Same agrotehničke mere u cilju povećanja prinosa smanjuju dugotrajnost svakog voća, pa i samih pistaća. Forsiranje i iscrpljivanje biljke skraćuje njen životni vek. U kontinentalnom delu Turske je prosek oko 50 godina. U Srbiji još uvek ne postoji taj podatak
Uslovi gajenja pistaća
Klima u kojoj se gaje pistaći
Postojbina pistaća je Iran. Tamo se ne gaje pistaći zbog toga što ima klima odgovara (noći -5, a preko dana +45) već zato što drugo voće ne bi uspevalo. Jako su otporni na niske i visoke temperature, međutim potrebno im je direktno sunce tokom leta, zbog fotosinteze, a kasnije i zbog sazrevanja plodova. Opstaju od -25 do +50.
Zemljište za uzgoj pistaća
Mogu da se uzgajaju na skoro svim tipovima zemljišta. Važno je da zemljište bude vodopropusno bez zadržavanja atmosferskih voda. Kiselost oko 6-7Ph
Rastojanje između sadnica pistaća
Pistaći se sade na rastojanju 4,5×6 ili 5x5m. Stabla dostižu visinu oko 6m i budu veličine kajsije ili šljive.
Prinos i do 15 kg po stablu – Evo kako se GAJE PISTAĆI u Srbiji!
Sadnice pistaća u Srbiji
,,Mi proizvodimo sorte Aegina, Kerman i Peters. Aegina je Grčka sorta i predviđena je za sadnju na primorju. Kerman je iranska sorta koja je jako otporna na kontinentalnu klimu. To je takođe sorta koja je u svetu zastupljena u oko 70% zasada. Peters je oprašivač koji ne daje plodove.”, kaže Dejan Jakovljević
Pošto muške sadnice ne daju plodove potrebno je napraviti dobar i rentabilan raspored sadnje. Muška sadnica oprašuje radius od 30m, pa se shodno tome i raspoređuju u samom voćnjaku.
,,Visina prinosa zavisi od više faktora. Starost stabla, sorta voća, način održavanja klimatski uslovi. U Srbiji za sada znamo da sadnice stare 12 godina daju preko 15kg ploda. U punoj snazi (oko 20 godina starosti) u Turskoj je to nekih 25kg po stablu. “, zaključuje Dejan
Dejan dodaje da trenutno nema velikog interesovanja za ozbiljnije zasade. Uglavnom se sadnice pistaća kupuju za dvorišta i manje površine.
Sagovornik: Dejan Jakovljević
Komentari