Iako žive u Beogradu i poljoprivreda im nije osnovna delatnost, zahvaljujući malim tamno crvenim plodovima, vezani su za prirodu i plodne oranice na severu Bačke. U selu Feketić, kod Malog Iđoša, pre 11 godina Vladan Simić i njegova supruga Jelena Topalović, podigli su zasad višanja i odlučili da zaokruže proizvodnju, od njive do finalnog proizvoda.
Jelena Topalović- ©AgromediaSa površine od 1,5 hektara gde je oko 700 stabala sorte ”Prime”, stare autohtone sorte višanja, koju gaje po principima organske proizvodnje, u zavisnosti od godine uberu između 10 i 20 tona.
”Za gajenje ove sorte višnje odlučili smo se zbog njenih odličnih karakteristika, odnosno visokog sadržaja šećera u plodu, višeg nivoa antioksidanasa u odnosu na ostale sorte, kao i zbog njene visoke otpornosti na bolesti. Ona ne zahteva nikakvu hemijsku zaštitu i zato je idealna za gajenje u organskoj proizvodnji. Institut za voćarstvo u Čačku sproveo je studiju i došao do zaključka da je ova sorta „Prima“, kojaje priznata 2013. god. a u narodu poznata kao Feketićka višnja, najotpornija sorta višanja na svetu”, priča Vladan Simić.
Zamislili su da ovo bude porodičan posao, ali u sezoni zatraže i pomoć sezonskih radnika. Plod koji uberu ne prodaju u svežem stanju. U proizvodnim poginima, koji se nalaze u Feketiću, sve prerade i plasiraju na tržište kao gotov prozivod.
[related_post id=1]
”Ovo je za sada mala i skromna porodična proizvodnja. Tržište nam je najviše u Beogradu i za sada prodaja uglavnom ide putem društvenih mreža. Računica je takva da je višnju neisplativo prodavati u svežem stanju, dok u preradi ima zarade”, kaže Jelena Topalović.
Trenutno su to veoma skromni preradni kapaciteti, a plan im je da ove godine ulože novac u modernizaciju i proširienje kako bi u roku od jednog sata mogli da prerade tonu svežih višanja.
[watermark_image text="Jelena Topalović- ©Agromedia"]
Jelena Topalović- ©Agromedia
Ideja je da iskoriste ceo plod višnje i taj projekat su nazvali ”Samo višnje”.
”Od početka plodove prerađujemo u rakiju i likere, a od nedavno i u sokove u koje se ne dodaje šećer ni konzervans, niti bilo šta drugo. Višnja se samo pasira i pasterizuje. Ideja sa sokovima je bila da sa što više ljudi podelimo ovaj eliksir zdravlja, neverovatnog ukusa. Pored svega ovoga, počeli smo da proizvodimo i džem, takođe bez bilo kakvih dodataka, jastuke punjene košticama višnje i peteljke za čaj”, navode Jelena i Vladan.
Jedinstvni su i po prizvodnji ulja od semena koštica višnje u Srbiji, koje se u našu zemlju uvozi iz Sjedinjenih američkih država.
”Koštice se isckrckaju umašini za krckanje lešnika, i propuste se kroz mašinu sa sitimarazličitih veličina, dok se ne odvoje samo semenke. Zatim se one cede u mašini za hladno ceđenje iz koje izlazi hladno ceđeno ulje. Uporednom analizom koju smo radili u relevantnoj laboratoriji, došli smo do skoro identičnih rezultata kao i kod organskog ulja iz Amerike”, ispričala nam je Jelena.
Na fotografiji ispod možete pogledati rezlutate ispitivanja fizičko hem. parametra ulja od košpice višnje
Jelena Topalović- ©AgromediaPlanim je da narednih godina šire zasade, povećavaju preradne kapaciteta i da im, kako kažu, ova proizvodnja jednoga dana bude osnovna delatnost.
Komentari (2)
Snezana Jovanovic
2022-03-06 09:45:00
Postovanje,
Interesuje me cena ulja od kostice visnje i za sta je ono sve namenjeno i dobro da se koristi.
Hvala Vam najlepse
Pozdrav od Snezane
Славко
2022-02-08 12:33:34
Мало чудна рачуница! Како 9,71+34,35+46,55+6,15+40,4+34,16 (g/100g) mogu dati 90,61?
Kad sve iz tabele saberete dobićete da u 100 g (masnikh kiselina) imate 171,32 g masnih kiselina???