Iako smo se već navikli da u srpskim dvorištima viđamo plodove južnog voća poput smokve, banane, kivija ili limuna, koji nisu tipični za naše podnebe, meštane valjevskog sela Tupanaci ovog leta iznanadilo je drvo nara.

Ovo voće, koje se gaji od Bliskog Istoka i Kavkaza, preko Afrike, Azije do Amerike, donelo je plodove u domaćinstvu Milivojevića. U našem okruženju nar sazreva u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini odakle je stigao i u Tupance.

”Sadnicu nara dobili smo od jednog prijatelja iz Bosne, on je i zasadio u naše dvorište. Stara je oko pet godina. Kada je posađena bila je veoma mala, do nekih 30 cantimetara. Nar se lepo razvijao, stablo se razgranalo, sada je visine oko dva metra. Već dve godine cveta ali nije ostajalo ploda. Cvet mu je mnogo lep, u obliku levčića, tamno narandžaste boje, a ucveta više nego što ima lista”, priča Svetlana Milivojević, koja se najviše brine o biljci crveno – ljubičastih plodova.

Milovojevići imaju zasade maline, kupine, šljive, a bave se i ovačarskom proizvodnjom te im drvo nara dođe kao atrakcija pored dve smokve, koje ga okružuju. Za ovu mediteransku biljku karakteristično je da se na našem području više gaji kao ukrasna, ali je za mnoge neobično da je sazrela u kraju na preko 300 metara nadmorske visine.

”Ove godine prvi put da ima plodova, više od dvadesetak, veličine morčinog jajeta. Ja sam bila sretna kada su plodovi ostali, govorili su mi da neće ostati nijedan, da sam se celo leto mučila i zalivala ga”, kaže Svetlana.

Za nar nije neobično da uspeva i u kontinentalnom delu Srbije, međutim, jedna oštra zima sa temperaturama ispod minus 18 stepeni, kao i za kivi i smokvu, bude katastrofalna što se ne može predvideti, objašnjava Mihailo Nikolić, profesor beogradskog Poljoprivrednog fakulteta u penziji.

Dodaje da su za komercijalno gajenje nara potrebne kalmljene sorte, koje su ujedno i osetljivije, ”jer izmrzavanjem tog kalemljenog dela praktično ostajete bez biljke, a da bi se ona obnovila potrebno je nekoliko godina”.

”Drugi razlog je taj što je neophodno odabrati i sorte koje su samooplodne kojih ima veoma malo ili da se posadi nekoliko različitih koje će se međusobno oprašivati. Ne bi ga preporučio za plantažno gajenje, iz prostog razloga što je to dosta veliki rizik, a da bi plod dobro sazreo i bio sladak onako kako smo navikli kada ga kupimo u prodavnici ili donesemo iz Crne Gore, Dalmacije, on mora da ima određenu sumu temperaturnih stepeni za kvalitet ploda, što u ovim uslovima ne može da se postigne u Srbiji. Zbog toga je Turska najveći proizvođač nara u svetu i to njen južni deo, zatim Italija, Tunis, Maroko, Alžir, Grčka”,navodi profesor dr Mihailo Nikolić.