Uz plamenjaču, rđa šljive je jedna od najštetnijih bolesti koja dovodi do prevremenog opadanja lišća. Sve sorte šljive su podložne ovoj bolesti, čiji je uzročnik gljiva Tranzschelia pruni spinosae. Gljiva napada lišće, mladare i, vrlo retko – plodove.
Možda vas zanima
Sada je pravo vreme da obratite pažnju na stabla u svom šljiviku. Naime, prvi znaci bolesti se uočavaju krajem juna i početkom jula.
Rđu šljive prepoznaćete kada na lišću počnu da se pojavljuju veće svetložute pege, a na naličju praškaste tamnocrvene gomilice ili jastučići, koji kasnije tokom leta potamne i podsećaju na rđu.
„Rđa se širi i tokom leta, pa se broj tih jastučića stalno uvećava sve do avgusta kada inficirana stabla prevremeno gube lišće. Obolelo lišće opada, dakle, veoma rano, mladari se slabo zdrvenjavaju, plodovi su sitni i nakiseli. Kada stablo rano ostane bez lišća, u toku jeseni može ponovo doći do listanja, što iscrpljuje voćku“, navodi Lidija Vulović, diplomirani inženjer za zaštitu bilja.
Predstavljamo vam zasad šljiva za primer!
To se odražava i na loše dozrevanje plodova, izostanak cvetanja naredne sezone i iscrpljivanje voćke tokom zime. Ukoliko posle jakog napada rđe i zima bude jaka, rezultat je propadanje i sušenje stabla.
Obolelo lišće opada veoma rano, mladari se slabo zdrvenjavaju, plodovi su sitni i nakiseli.
„Zaštita šljive od rđe u našim uslovima se sprovodi u dva navrata. Prvi je pet do šest nedelja posle cvetanja. Dakle, u drugoj polovini juna, a drugi tretman zaštite obavlja se 15 do 20 dana nakon toga. Za suzbijanje ove gljive koriste se prvenstveno organski fungicidi sa pripadajućim aktivnim materijama – mankozeb, metizam, ciram, folpet, propineb, kaptan, i kaptan+penkonazol“, navodi Lidija Vulović.
Međutim, voćari treba da znaju da borba sa ovom bolešću počinje mnogo ranije. Naime, veliku ulogu u borbi sa gljivom koja izaziva rđu šljive imaju pravilno izvedeni jesenji radovi u voćnjaku, odnosno neposredno pred fazu mirovanja. Zaštitari kažu da su kvalitetno i savesno izvedeni radovi u direktnoj sprezi sa smanjenjem infektivnog potencijala za narednu godinu.
Sagovornica: Lidija Vulović, dipl. inž. zaštite bilja
Komentari