Tehnologija gajenja jagode u Srbiji u poslednjih 10 godina je doživela ekspanziju i krenula je u pravom smeru. Većina proizvođača su profesionalci koji znaju kako da obrađuju jagodu, kako u zaštićenom prostoru tako i na otvorenom polju. Oni su počeli da obrađuju jagodu u bankovima, što je jako dobra tehnološka mera za kvalitetnu proizvodnju jagode.
Većina proizvođača gaji jagode pod folijom. Odnosno folija je zaštitno sredstvo od korova a samim tim i dobra izolacija koje drži temperaturu i vlagu zemljišta koja je neophodna za kvalitetno napredovanje jagode. Osim toga, ono što najbitnije jeste da proizvođači shvataju da je jednoredna ili dvoredna folija dobra ili loša za njihovo klimatsko područje. Na primer, na teritoriji opštine Šabac se jagoda intenzivno proizvodi na 1200 ha površine što u zatvorenom prostoru što na otvorenom polju.
Tehnologija gajenja u ovim regionima je takva da proizvođači koji nemaju provetrenost parcela stavljaju jednorednu foliju a u delovima gde imaju dobru provetrenost, dvorednu foliju. Ključno u tehnologiji proizvodnje jagode je da proizvođači razumeju da folija odnosno redovi na foliji treba isključivo da zavise od toga da li će jagoda imati dobru provetrenost, što je uslovljeno klimom u tom regionu odnosno na toj parceli.
Možda vas zanima
Program ishrane jagode
Takođe, program ishrane jagode u prvoj i drugoj godini proizvodnje tj sadnje je važan za proizvođače i na njega treba posebno da obrate pažnju. Pored toga, bitno je znatii kako doći do toga da jagoda na što bolji način prihvati đubriva i sve hranljive elemente što je preduslov da napravi kvalitetan i dobar prinos.
Sa druge strane, pravljenje kvalitetnog programa prihrane za jagodu je moguće jedino na osnovu podataka da li je jagoda u drugoj ili prvoj godini od sadnje, kao i da li u pitanju frigo ili kontejnerska sadnica odnosno “čupani rasad”. Veliki broj proizvođača uzima frigo sadnice i radi sa njima, dok ima i onih proizvođača, čak 50% njih koji rade iz ožiljene odnosno iz kontejnerske sadnice. I jedan i drugi način su u redu za proizvodnju ali zahtevaju različite načine prihrane i načine tehnologije gajenja.
Druga bitna stvari je način čišćenja jagode pre početka same prihrane i primena programa prihrane. Šta to znači za proizvođače? Neophodno da prebroje broj živića odnosno broj bokora ostavljenih po jednom živiću. Ako su ostavili više od 5 bokora po živiću to znači da jagoda u starijim godinama razvoja (druga ili treća godina), mora intenzivnije da se hrani, tj češće sa većim količinama đubriva.
Ako je jagoda u frigo sadnici u prvoj godini sa adekvatnim brojem bokora po živiću, na primer, dva, tri ili četiri bokora, onda je ta jagoda u punom potencijalu, radi se određenim programom prihrane. Takva jagoda može da da dobar rod.
Najisplativije gajenje jagode u Srbiji jeste u prvoj godini i ona daje najbolji i najkvalitetniji prinos tada. Važno je da se na vreme posadi i da se na vreme izbokori i da se dobro navodnjava i prihranjuje posle sadnje u godini pre i da se na tu jagodu primeni dobra tehnologija za sledeću godinu.
Jagoda u prvim fazama razvoja ima intenzivnu vegetativnu aktivnost i to posle šišanja tj plevljenja, odnosno čišćenja jagode. Ona polako otvara list i ulazi u fazu početka cvetanja. Ona tada treba da krene, da izađe iz zimskog mrolanja, da krene u vegetativni proces i potroši dosta energije.To je onaj period prilagođavanja biljke na tople uslove i na početak cvetanja.
Zašto je to bitno za proizvođače? Biljka je tada u punoj energiji i sad šta proizvođač uradi, pokazaće se kasnije u berbi. Proizvođači uglavnom bojažljivo kreću u početnim fazama razvoja jagode. Plaše se da ne isile jagodu, odnosno da ne gurnu jagodu u veliku vegetaciju a samim tim i da pokrenu neke bolesti. Ipak, većina ljudi koji se bave ovom strukom se slaže sa tim ali ono što proizvođači moraju da znaju je da kvalitetna prihrana jagoda im ne dozvoljava da idu u intenzivnu vegetaciju, usmerava jagodu u intenzivno cvetanje i priprema je za kvalitetno plodonošenje.
Zašto o tome pričamo? Za proizvođače je važno da znaju da potrebna količina hrane u prvim fazama razvoja intenzivno raste, u cvetanju se ta količina stabilizuje, dok u fazi kada plodovi postanu zametnuti, količina hrane počinje da opada. To je potreba biljaka za hranom.Često se dešava da naši proizvođači čekaju da jagoda sazri, da počne da plodonosi i ako imaju dobru cenu, onda kreću u intenzivno prehranjivanje. Ipak to je bacanje novca u tim završnim fazama. Potrebno je jagodi dati u početnim fazama ono što joj treba da bi ona u plodonošenju dala rezultate.
Program zaštite jagode
Kada jagoda dođe u fenofazu i kad se pojave prvi cvetovi, jako je važno proizvođačima skrenuti pažnju na sive truleži odnosno Botrytis cinerea koji je najdestruktivnije oboljenje i prouzrokovač propadanja plodova jagode. Pored pomenutih patogena, preporuka proizvođačima jeste da obrate pažnju na fitofagnu grinju tj Tetranychus koji je već primećen u zasadima jagode, kako na otvorenom tako i u plasteničkoj proizvodnji.
Treba napomenuti da je prethodna zima bila izuzetno blaga i da je pogodovala insektima i ostalim štetočinama da prezime u većoj populaciji, da svoju populaciju na samom početku godine brže ispolje i da brže nasele na naše gajene useve.
Kod zaštite jagode veoma je važno da se vodi računa i o stanju zemljišnih patogena. Jedan od najdestruktivnijih patogena koji mogu da naruše useve jagode jeste plamenjača korena jagode (Phytophthora). Njeno suzbijanje se vrši glicidima koji se najčešće primenjuju kroz sistem kap po kap, godinama već unazad dokazani kao najefikasniji.
Kompanija Agromarket preporučuje u fenofazi tj u početnim fazama razvoja jagode da se primeni kombinacija fungicida na bazi fosetil aluminijuma. Možemo dodati Proplant. To je trojna kombinacija koja godinama unazad daje fantastične rezultate u borbi protiv prouzrokovača, plamenjače korena i korenovog vrata jagode.
Komentari