Po proizvodnji dunja Srbija je sa 1.600 hektara šesta u svetu i prva u Evropi, po nekim podacima odmah iza Španije. Četvrtina ukupne naše proizvodnje sa oko 400 hektara potiče iz Tavnika, sela sa više od 50.000 stabala, gde najrodnije godine, kao što je ova, daju prinose i do 60 tona po hektaru.
Možda vas zanima
U Tavniku, kraljevačkom selu na padinama Kotlenika, poznatom po najvećem broju stabala dunje na Balkanu, ove godine prinosi i kvalitet žuto-zlatnog voća poreklom iz Persije, izvanredni su. Ruža vetrova i kvalitet zemlje, ispod čije površine leže ogromna nalazišta uglja, zatim optimalna nadmorska visina i blage padine velike su prednosti u proizvodnji. Tavnička dunja ima najviše suve materije u sebi, do 30 odsto više nego bilo gde drugde, što je čini najkvalitetnijom u Evropi. Međutim, tradicionalni kupci iz Vojvodine plaćaju najviše 35 dinara po kilogramu, što voćare ostavlja bez zarade.
Jedan od najbitnijih faktora u proizvodnji dunje je količina svetlosti.
Ove godine, za razliku od prethodnih, tavničke dunje su znatno ranije stigle za berbu. Ali, umesto da su brojne plantaže, koje se prostiru na skoro 400 hektara, pune berača kao lani, ovogodišnja septembarska slika je sasvim drugačija. Otuda i prognoze da će u mnogim domaćinstvima, posebno onim koja nemaju sopstvenu radnu snagu, zbog niske cene mnogi dunjaci mirisnog voća ostati neobrani.
„Očekivali smo bar prošlogodišnju cenu od 45 do 50 dinara za kilogram s kojom smo bili zadovoljni, a bili bismo i ove sezone, bez obzira na porast troškova proizvodnje. Međutim, naši tradicionalni kupci iz Vojvodine sada nam plaćaju 30 dinara po kilogramu, najviše 35 dinara za dunje ekstra kvaliteta, što je nerentabilna cena koja teško da pokriva uložena sredstva i rad“, kaže tavnički voćar Ljubodrag Bogdanović.
Ljubodrag, kao i njegov komšija Miladin Mijailović, sa članovima svojih porodica, rešili su da oberu sav ovogodišnji rod i prodaju ga vojvođanskim kupcima s kojima sarađuju godinama. Međutim, oni koji bi trebalo da plate radnike već odustaju od berbe, jer bi troškovi nadmašili zaradu. Obraće samo koliko budu mogli sami.
U poslu će dobro proći samo oni proizvođači koji imaju svoje preradne kapacitete poput Vladimira Obradovića koji pod dunjom ima punih pet hektara.
„Puno sam novca i rada uložio u svoje plantaže, ispoštovao najstrože zahteve stručnjaka, izgradio savremenu destileriju i celokupnu proizvodnju prerađujem u rakiju dunjevaču, već čuvenu Tavničanku, i zadovoljan sam. Pregovarao sam oko izvoza rakije u Rusiju, ali to je ogromno tržište za koje nemam dovoljne količine rakije“, ističe Obradović, najveći tavnički proizvođač dunja.
Proizvodnja rakije od dunje zahteva pažljivu pripremu sa dosta manuelnog rada.
Izlaz iz nezavidnog položaja proizvođača dunja u Tavniku ali i šire, agronom Dragutin Jevtović, vidi u njihovom udruživanju u zadruge i druge oblike organizovanja.
„Nemamo jedinstven stav na tržištu, pre svega u pogledu cena, zatim izgradnje preradnih kapaciteta, a konkurencija je sve ozbiljnija. U Vojvodini su plantaže na velikim površinama stigle za optimalan rod, i ta proizvodnja obara našu cenu bez obzira što su tavničke dunje po ocenama struke najkvalitetnije“, kaže agronom Jevtović.
Proizvođači dunja se nadaju da bi narednih dana moglo da dođe do skoka cena, ali najviše do pet dinara. Čak i ako do korekcije ne dođe, niko ne razmišlja, za razliku od pre desetak godina, o krčenju svojih zasada. Naprotiv, planiraju se nove plantaže na obrocima Kotlenika jer niko ne želi da prekine vekovnu tradiciju proizvodnje dunja u tom kraju, naročito mladi koji u sve većem broju ostaju u tom kraju vezujući svoj posao i život za selo i poljoprivredu.
Komentari