Svetlost ključna za proizvodnju dunje

Svetlost ključna za proizvodnju dunje

U našim domaćinstvima često se koristi za proizvodnju slatkog i rakije. Dunja se kao voćna vrsta u mnogim zemlјama sveta gaji od davnina. Iako je sa Kavkaza i Bliskog istoka, voće toplijih područja, našla je svoje mesto i u voćarstvu Srbije. Pored ovog stare bake često unose dunje u sobe i kako bi svojim prijatnim mirisom ovo voće osvežilo prostoriju.

Žute dunje  - © Pixabay

Iako naša zemlјa ima povolјne uslove za gajenje dunje, kod nas ona uglavnom služi za podmirenje potreba proizvođača i njen mali deo služi za industrijsku preradu.

Na raširenost ove voćne vrste utiču i njene osobine. Dunja može da izdrži dosta niske temperature i do -30 stepeni. Kod nas cveta kasno od kraja aprila pa čak i do početka juna, te joj je zaštita od poznih prolećnih mrazeva obezbeđena pririodnim putem. Nјeni cvetovi su osetlјivi prema niskim temperaturama i za njihovo formiranje je potrebno više svetlosti.

Kitnikez – najstariji vojvođanski slatkiš od dunja

Dobro osvetlјenje je vezano i za rodnost i kvalitet plodova pa iz tog razloga su preporučlјiva rastojanja koja se kreću od 3 do 6 m između redova, a u redu 2.80 – 4.50 m. Ukoliko je sklop gust i nema dovolјno svetlosti neće doći do obrazovanja cvetnih pupolјaka, a plodovi će biti zeleniji i sa manje arome.

 

Zrele dunje  - © Pixabay


Prirodni oblik dunje je žbun, međutim lako se uzgaja kao stablašica u vidu svih uzgojnih oblika:

  • pobolјšana piramidalna kruna;
  • kotlasta kruna;
  • nepravilna palmeta sa kosim granama;
  • vitko vreteno;
  • slobodan oblik.

Koren je žiličast i najčešće u gornjem horizontu (oraničnom sloju). Najviše joj odgovaraju umereno vlažna i topla i propusna zemlјišta. Dobro podnosi visoke temperature i sušu ali u intenzivnim zasadima navodnjavanje treba rasporediti u toku cele godine a intenzivirati u periodu od polovine jula do septembra meseca kada je prirast plodova najveći.

Zaštita dunje od jabukinog i breskvinog smotavca


U pogledu odnosa oplodnje razlikujemo samooplodne, delimično samooplodne i samobesplodne sorte. Preporučlјivo je u savremenoj proizvodnji koristiti pored vodećih sorti i sorte oprašivače.

Dunja  - © Pixabay


Sorte koje se kod nas gaje

Sortiment dunje je mali a kod nas se najviše gaje: Leskovačka, Vranjska, Šampion, Trijumf, Hemus, Asenica, Češka dunja, Pazardžijska, Mamutova i Konstantinopolјska.

Plod dunje može biti:

  • okruglast;
  • jabučast;
  • kruškast;
  • i zvonast.

Pokožica ploda je glatka u punoj zrelosti limunasto žute boje i prijatnog ukusa. Značajnije plodonošenje počinje u četvrtoj godini a najveću rodnost dunja postiže između 15 i 20 godine.

Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe
Autor: Dipl.inž. Radomir Bušatović PSSS 

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica